Тару, али јавности мање познат аспект јесте лов на дивокозе, који траје до краја јанура и прави је адреналински доживљај и авантура која се не заборавља, преноси агенција РИНА. Ове ретке животиње настањене су у планинским масивима у кањонима Дрине, Дервенте, Бруснице и Раче и према последњим проценама има их 380, а за одстрел је намењено 34. Међутим, угледати дивокозу, а тек одстрелити је прави је подвиг, предодређен само за оне најспособније.

Лов на дивокозе је дозвољен али под строгим правилима, фото: РИНА

„Њихово станиште је поприлично стрмо, неприступачно, па сама потрага за њима је изузетан доживљај. Оне имају посебан облик чапака, који се практично лепе за стену и тако себи омогућују опстанак у суровим природним условима.  Дивокозе имају изузетно изражена чула, неумoрне су и брзо се крећу, тако да много пре оне опазе човека, него он њих. Све су овo фактори који лов на дивокозе чинe специфичним“, прича за РИНУ, Зоран Јездић ловочувар у НП Тара.

Лов на дивокозе незабораван доживљај фото: принтскрин НП Тара

На обронке једне од најлепших српских палинина у потрагу за дивокозама до сад су долазили многи и то чак и из Јужне Америке, целе Европе и вреле Африке. Неки долазе годинама и нису успели у својој намери, јер су далеким кућама вратили без ловачког трофеја због ког су прешли на хиљаде километара.

Ловочувар у НП Тара Зоран Јездић, фото: РИНА

„Овај хоби, себи могу да приуште само они који имају мало више новца, јер свака одстрељена дивокоза се плаћа, а за последњу је дато чак 210.000 динара. Њихов лов је строго дефинисан и не може да се одвија мимо прописаних правила, јер се ради о реткој врсти. Осим на Тари у Србији их  има још само на плинини Злот код Бора и Шар планини  Њихова репродукција је јако важна и јаре се једном или два пута годишње“, каже Зоран.

Дивокозе воле велика пространства са великим висинским разликама где у свако годишње доба могу пронаћи храну. Нарасту у висину до 80 и у дужину до 130 центиметара, а теже у просеку око 40 килограма.

РИНА / ГЗС