Упознајте јединог бачвара у Србији: Ево чему служи чабар, а за шта шафољ 


Vreme danas: popodne kiša, temperatura od 14 do 18 stepeni              Danas isplata redovne naknade za nezaposlene              Peti dan Srpskog festivala svetske muzike              Polaganjem venaca na pet spomenika obeležen Dan opštine Gornji Milanovac             

 
Упознајте јединог бачвара у Србији: Ево чему служи чабар, а за шта шафољ
Trenutno na sajtu: 432       |       Podeli:
15.09.2019 | 0 коментар(а)



Златибор - Данас ноге и веш перемо у пластичном лавору, а воду не доносимо са извора већ је имамо у кући.
Деда Мирко у 90 -ој години није одустао од свог заната, фото: ГЗС

Међутим, некада је све то било много другачије и за све је постојало, нећете веровати - посебно буренце! Мирко Ковчич који има 90 година најстарији је бачвар у златиборском селу Рожанство, а у свом радном веку направио је преко 30 хиљада буради.

"Нема сира без чабрића, ни ракије без бурића", каже уз осмех овај вредни старац и објашњава како су дрвене посуде некад добијале имена.

У Ковчићима се занат преноси са колена на колено

"Прво смо правили мале качице за мужу и млеко, то су биле - крављаче, а онда и чабар за остављање сира и кајмака. Воду смо доносили у буцама од 20 килограма, неко на коњу, а неко на раменима", прича Мирко.

У то време није било купатила, па су вредни мајстори правили и бурад за купање.

"Шафоњ је било буре у ком су се прале ноге, где се купало, а у њему су жене прале веш. Није било лако као што је данас. Буре је било тешко, па док донесеш воду у буци и док се окупаш прође дан", рекао је Мирко.

Уз буренцад Мирко се скућио, хранио породицу и одшколовао децу. Некад је ово златиборско село било познато по бачварима, а данас се овим занатом баве само Ковчићи.

Сваки бурић има своју намену

"Пре је свака друга кућа имала бар по једног мајстора. Али су нас прегазили технологија и пластика. Наш шафоњ за прање трајао је годинама, а лавор вам пукне за месец дана, али узалуд, буриће сад ретко ко купује", прича овај занатлија.

Мирка је наследио син Милисав који данас прави буриће за ракију и вино.

"За добро буре најбитнија је добра грађа. Ми користимо храстово дрво јер је оно најквалитетније, а то даје посебан мирис и укус свему што у њега ставите", рекао је Милисав.

Данас Мирков син Милисав прави бачве за ракију и вино

Прављење бурета почиње од постављања данцета, а онда се ређају савијене даске зване дуге.
"Да би савили дрво, морамо наложити добру ватру, али даске не смеју да горе, треба се пронаћи права мера. И онда кад се довољно угреју оне се савијају и ређају на данце", открива Милисав тајну свог заната.

Ови Златиборци једни су од ретких који су наставили да се баве овим старим српским занатом, омладина је отишла у град, па је велико питање да ли ћемо буриће за десетак година гледати само на старим сликама.

ГЗС





PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Zanat bure

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.741.812 посета
Тренутно на сајту: 433 посетилац(a)