секција Удружења "Фидак" (FIDAC - Fédération Interalliée Des Anciens Combattants). "Фидак" је међународно удружење резервних официра и ратника основано у Паризу 1920. године. Циљ удружења био је повезивање организација ратних ветерана, бриге о њима и њиховим породицама, и активна промоција мира. Прва председница чачанске секције удружења "Фидак" била је Kосара М. Станковић. Потом ју је наследила Наталија Ж. Будимировић. На челу чачанске женске секције ипак се најдуже задржала Милева Мица Обрадовић под чијим вођством је завршен обиман посао на изградњи спомен костурнице у Чачку. Занимљиво је и да је међу истакнутим чланицама била и Милева Цвијовић, чачанска бабица, чији је унук Борисав Ђорђевић, легендарни музичар Бора Чорба.
Први светски рат је, нажалост, многе породице потпуно угасио или оставио без њихових најмилијих. Женска секција "Фидак" из Чачка посвећивала је посебну пажњу бризи о ратним ветеранима, њиховим породицама, а нарочито се трудила да ратна сирочад буду добро збринута. О томе сведоче и сачувана писма која је ова организација упућивала на бројне адресе тражећи помоћ за децу. У документацији која је остала сачувана стоји и сведочанство о томе да је песник Бранко В. Радичевић као дете био међу онима о којима су ове племените жене водиле рачуна.
Споменик четири вере јединствен у свету, фото: ГЗС
Од женске секције "Фидак" потекла је иницијатива да се у Чачку изгради заједничка спомен костурница за све ратнике погинуле у ратовима 1912-1918. године, како српске, тако и других вера и нација. Прикупљање средстава за изградњу костурнице трајало је шест година. Паралелно са тим, чланице "Фидак" су проналазиле и пописивале све сахрањене војнике у Чачку и широј околини. Kоначно је 23. септембра 1934. године, на градском Чачанском гробљу, свечано откривен и освећен споменик жртвама свих вера Првог светског рата на територији чачанског краја, чувени "Споменик четири вере". Пројектант је био Исидор Јањић, инжињер из Чачка, а извођач радова каменорезац Франческо Бербеља, човек који је Чачку подарио многа уметничка дела. На споменику су представљени верски симболи: на источној страни православни крст, на западној католички, на северној јеврејска шестокрака, а на јужној исламски полумесец. Откривање споменика извршио је краљев изасланик Оскар Часка, уз присуствовање представника из свих земаља из којих су потицали страдали војници. Чачани су и дан данас поносни да ово јединствено обележје у њиховом граду. Спомен костурница је 2007. године проглашена је за споменик културе.
Глас западне Србије
