Суше се стотине хектара четинара

Нова Варош - Нема села у Старом Влаху, а да му се неки потес у катастарским књигама не води као Крчевине, Паљевине,

Палеж, Огоријевац, Огорела Коса... Имена сведоче да се крчењем шуме земља отимала за оранице или је тамо у сукобу сеоских задруга око пасишта, полија, утрина и омара – подметнут угарак.

– Нове крчевине и паљевине, купиништа и кромпиришта доноси сушење четинара – жале се сељци у Дебељи. – У клисури Тисовице, од ушћа Трудовачке реке у Тисовицу, па до утоке у Златарско језеро (десетак километара), суше се стотине хектара четинара. У приватним и државним шумама, од корита реке до висова, иза моторки и стотине шлепера – остају голети?!

Пре шест-седам година, кад је почињало, била је то спорадична појава, а забринутим сељацима да ће остати без грађе и огрева, нико није објаснио узроке сушења, како то зауставити и спречити, да ли се шуме могу заштити само сечом, зашто се споро уклањају заражена стабла, те зашто власт на ово жмури...? И на крају – колике су штете и које су све последице, те шта са голетима на дојучерашњим стаништима смрча у Резервату природе „Увац“, те колико ће требати година да брда и врлети изнад Тисовице добију зелени тепих?

Истина, из Шумског газдинства су ређали лепезу узрока: климатске промене, сушне године, каменити терен, плитка подлога, шуме на теренима где их никад није било, па изостанак прореда, незаведен шумски ред, црвоточине и друге болештине...Нико није видео анализе и црно на бело, као потврду реченог. Сушење је најпре почело и годинама су, кажу, жариште заразе шуме у Рутавцима и Смудиногама, око чијег власништва се, због самовласних заузећа, споре шумари (држава ) и сељаци. Као и у другим деловима Општине, једни другима бране да тамо улазе секире и тестере, па стабла падају и труну...

У међуречју Увца и Тисовице страхују да ће се зараза из Дебеље, Трудова и Горњег Трудова проширити на околна села. У Оберу, на десној обали Златарског језера, у Божетићима, неколико потеса „ни царских, ни спахијских шума“ одавно је изгубило зелену боју?!

Деценијске суданије: Неколико деценија постављам иста питања – министрима који су овамо долазили, а писао сам и доле у Београд, као и подсећао вајне посланике, али нема саговорника, ни одговора:

– Како то држава лако заведе спор (негде од 1960.године), узме или отме сеоске шуме и утрине, а није кадра да их заштити и сачува??!!? И зашто трају деценијске суданије...

ГЗС/Варошке новине (Д. Гагричић)