потрошача, али и Министарства пољопривреде.
Додавање у мед шећера или глукозно-фруктозног сирупа, који се прави од кукуруза, као и производња ракија од сировина које немају никакве везе са оним што пише на етикети, међу најчешћим су преварама, наводе у Министарству пољопривреде. Тако несавесни произвођачи варају потрошаче који мисле да купују природни мед, шљивовицу или дуњевачу, а заправо пазаре кукурузни сируп или ракију од репе и кромпира. Тиме у незавидан положај доводе и произвођаче који се придржавају прописа и стварају им нелојалну конкуренцију.
“Пољопривредна инспекција наилазила је и на произвођаче ракија који под називом воћна ракија продају производе у које додају и сировину која није пореклом из воћа”, кажу у Министарству пољопривреде. Тако су надлежне инспекције прошле године утврдиле да од 32 испитана узорка ракије чак 19 не задовољавају критеријуме квалитета и безбедности производа. Према подацима за 2017, забележена су три произвођача који су производили воћне ракије чије порекло сировине није у потпуности од воћа.
“Неисправност квалитета се скоро удвостручила, док се порекло алкохола који није из воћа упорно не смањује упркос томе што инспекције спроводе едукацију произвођача и упркос новим законским решењима”, кажу у Министарству пољопривреде и додају да квалитетне воћне ракије морају бити одговарајуће јачине, бистрине и препознатљиве ароме воћа, а да додавање вештачких арома није дозвољено.
Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да је шокантно што се у Србији, земљи шљиве, фалсификује и шљивовица.
“То је поражавајуће. Имали смо испитивања природних ракија где је установљено да дуњу или кајсију има само у траговима, а порекло алкохола је од кромпира или репе. Зато мора да буде уведен сталан системски надзор и држава мора да издвоји више новца за испитивање квалитета намирница”, каже Николић.
Када се ради о квалитету вина, од 30 врста испитиваних прошле године, утврђено је да шест није исправно.
Зоран Николић каже да се можда најадекватнији коментар на ову тему могао чути на једном стручном скупу о заштити географског порекла производа, а то је да се "у Србији вино прави и од грожђа".
Ракија, вино и мед су намирнице које се најчешће лажирају на српском тржишту, показују подаци удружења потрошача, али и Министарства пољопривреде.
Додавање у мед шећера или глукозно-фруктозног сирупа, који се прави од кукуруза, као и производња ракија од сировина које немају никакве везе са оним што пише на етикети, међу најчешћим су преварама, наводе у Министарству пољопривреде. Тако несавесни произвођачи варају потрошаче који мисле да купују природни мед, шљивовицу или дуњевачу, а заправо пазаре кукурузни сируп или ракију од репе и кромпира. Тиме у незавидан положај доводе и произвођаче који се придржавају прописа и стварају им нелојалну конкуренцију.
“Пољопривредна инспекција наилазила је и на произвођаче ракија који под називом воћна ракија продају производе у које додају и сировину која није пореклом из воћа”, кажу у Министарству пољопривреде. Тако су надлежне инспекције прошле године утврдиле да од 32 испитана узорка ракије чак 19 не задовољавају критеријуме квалитета и безбедности производа. Према подацима за 2017, забележена су три произвођача који су производили воћне ракије чије порекло сировине није у потпуности од воћа.
“Неисправност квалитета се скоро удвостручила, док се порекло алкохола који није из воћа упорно не смањује упркос томе што инспекције спроводе едукацију произвођача и упркос новим законским решењима”, кажу у Министарству пољопривреде и додају да квалитетне воћне ракије морају бити одговарајуће јачине, бистрине и препознатљиве ароме воћа, а да додавање вештачких арома није дозвољено.
Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да је шокантно што се у Србији, земљи шљиве, фалсификује и шљивовица.
“То је поражавајуће. Имали смо испитивања природних ракија где је установљено да дуњу или кајсију има само у траговима, а порекло алкохола је од кромпира или репе. Зато мора да буде уведен сталан системски надзор и држава мора да издвоји више новца за испитивање квалитета намирница”, каже Николић.
Када се ради о квалитету вина, од 30 врста испитиваних прошле године, утврђено је да шест није исправно.
Зоран Николић каже да се можда најадекватнији коментар на ову тему могао чути на једном стручном скупу о заштити географског порекла производа, а то је да се "у Србији вино прави и од грожђа".
“Ова шала нам све казује. Нико од нас не може са сигурношћу да каже да ли је иједан производ заиста онакав какав треба да буде. Нисмо изненађени подацима да се у нашој земљи најчешће могу наћи лажирано вино, ракија и мед”, - истиче Николић.
Он додаје да Министарство пољопривреде буквално сваког месеца треба да ради анализе квалитета производа.
"И то директно из маркета, без најаве. Ако се то ради стално, шаље се порука произвођачима да се не могу играти са потрошачима", закључује Николић.
Кривично дело
У Министарству пољопривреде истичу да је "лажирање" хране, односно њеног порекла, појава која је у свету и ЕУ позната под термином "фоод фрауд" (преваре у храни). "Лажирање хране или преваре у храни је дефинисано Законом о заштити потрошача као непоштена пословна пракса и обмањујуће пословање. С друге стране, Кривични закон препознаје кривично дело преваре у који свакако спадају и дела из превара у храни", наглашавају у Министарству.
Блиц
