лимитира до 10 одсто рачуна и региструје у каси, преноси Танјуг.

Ова иницијатива је прослеђена Министарству финансија и Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Како из овог удружења наводе, корист од законског регулисања напојнице би имали сви - гости, особље, предузетници и држава.
Директор ХОРЕС-а Георги Генов рекао је за Танјуг да проблем пореског третмана и опорезивања напојнице већ дуже оптерећује пословање хотелијера и ресторатера у Србији.

Навео је да сад Пореска инспекција, ако код запослених нађе вишак новца у односу на стање у благајни, против послодаваца подноси прекршајне пријаве за прекршаје за које су запрећене драконске казне које се крећу до два милиона динара за правна лица и до 500.000 динара за предузетнике. Уз то, изриче им се мера привремене забране обављања делатности у трајању од најмање 15 дана.

У ХОРЕС-у кажу не постоји начин да се напојница плати кредитном картицом уз рачун за угоститељске услуге, чиме се гости усмеравају да новац дају у готовини, што опет ствара проблеме.

Законско регулисање напојница би, како наводе, хотелијерима и ресторатерима омогућило да у својим пословним књигама евидентирају бакшиш у готовини или преко платне картице, да на њихов износ плате порез и да након тога тај новац расподеле међу запосленима.

У ХОРЕС-у наводе да та област није била регулисана раније због тога што држава није имала техничке могућности да контролише такве исплате, али да се са појавом фискалних рачуна и безготовинског плаћања појавила потреба да се то питање прописима дефинише.

Они наводе да је пракса у Србији да се конобарима оставља напојница до 10 одсто од цене наплаћене услуге, док се мањи износи, али не тако често, дају приликом ношења пртљага или плаћања услуга у хотелима.

ГЗС/Танјуг