радила за Владу Србије, изјавила је бивша министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

Она је у интервјуу Гласу западне Србије рекла да се цео министарски мандат залагала да српском сељаку буде боље, упркос бројним непредвиђеним ситуацијама.

Били сте министар, преживели сте многе добре и лоше ствари и притиске, какви су ваши утисци после свега?

Велика је част радити за државу и за свој народ, срећна сам што сам имала ту привилегију да у једном периоду помогнем Влади Србије да на најбољи могући начин будем на служби својим грађанима. Припао ми је ресор пољопривреде који је изузетно тежак и захтеван, што је било и логично с обзиром да сам ја у тој области дуго година. Трудила сам се најбоље што сам могла да одрадим тај посао, али заиста је било тешко с обзиром да није била само пољопривреда у том ресору већ и водопривреда, шумарство као и заштита животне средине. Све су то области које траже пуно ангажовања, знања, посвећености. Мислим да смо доста тога одрадили.

Чиме сте најзадовољнији, а шта мислите да је могло бити боље?

Можда би на ту тему требало разговарати са пољопривредницима. Задовољна сам оним делом где су и они били задовољни и обрнуто. Нема сумње да сам са својим тимом дала све од себе да помогнем пољопривреду. Имали смо добрих резултата.

Било је и оних који су вас прозивали, јел вам то тешко падало?

Јесте, тешко ми је падало кад су ме прозивали без основа и без разлога, али сам то увек оправдавала тиме да знам да је пољопривредницима тешко, а онда они морају тај свој “бес” на некоме да искале па сам због тога имала разумевања. Знам шта значи радити под ведрим небом, на отвореном, знам шта значи зарађивати из пољопривреде. Било је добро што је тада постојао позитиван тренд и у смислу производних резултата и извозних резултата и некако су нам и године биле наклоњене осим 2014. док је 2016. година била рекордна година када су приноси у питању и житарице, воћа и поврћа.

Ваш наследник је млад човек, како оцењујете његов рад на основу вашег министарског искуства?

На жалост не стижем пуно да пратим, он јесте млад и амбициозан и вредан. Сигурна сам да ради све што може али и њему није лако да се избори са свим проблемима који постоје у пољопривреди, са елементарним непогодама, великим притиском увозника да увезе оне производе које ми производимо. Никад нисам била песимиста и верујем да стварно у пољопривреди лежи шанса и перспектива, радује ме кад чујем да се све више људи окреће пољопривреди, а посебно када су у питању моји бивши студенти који су завршили факултет али су се определили да се врате да се врате на своју очевину, дедовину и да тамо започну свој бизнис. Има пуно могућности да они имају радно место на свом имању и оно што је важно то је да је држава наставила да помаже кроз субвенције, повољне кредите. То треба занти искористити јер је наша шанса дефинитивно у пољопривреди.

Шта значи бити министар и да ли је министар заиста свемоћан?

Нажалост министар није свемоћан, сваки министар даје све од себе али је заиста пуно проблема, задатака и обавеза тако да није могуће свакоме изаћи у сусрет и сви они који критикују и негодују они нису у тој позицији да виде да није једини њихов проблем него таквих појединачних проблема има на хиљаде које један министар треба да реши, али заиста тако сам радила и верујем да тако ради и колега.

Могло би се рећи да сте некако изненада постали министар, када сте завршили мандат вратили сте се у базу није било никаквих бурних реакција…

Имала сам име, презиме и занимање и професију и пре него што сам постала министар а то сам постала не зато што сам ја то тражила или се грабила за ту позицију већ у моменту када је моја партија и тадашњи председник владе сматрао за потребним да треба да помогнем пољопривреду ја сам се тога прихватила аникад нисам запоставила свој професорски посао.

Са страначким колегама, фото: Глас западне Србије

И данас сам на факултету а и онда сам се трудила да што је могуће чешће одржим предавања, пропратим студенте на испитима, мастер и докторским студијама. Ово сам схватила као једну своју мисију за коју су тадашњи премијер и моја парија мислили да могу да помогнем. Наравно да сам желела то да урадим, никад не бих одбила и од срца сам радила тај посао најбоље што сам могла. Сада настављам са мојим студентима али и даље имам ту активност у скупштини Србије у законодавном смислу где има можда мало мање тензије али је исто захтевно. Очекивања су сада од мене опет велика, али све што радим радим са циљем да помогнем грађанима, пре свега пољопривредницима колико је то у мојој моћи.

Ивањичани су велике наде полагали у Вас и чини се да су вам мало замерили због ситуације са градом, јесте ли им опростили?

Како ја могу да им замерим, знам шта значи кад град обере род пре него што ви стигнете да то урадите, али и они сад вероватно знају да нисам била свемогућа. Оно што је се показало као добро јесте ако се сећате чинило се да је град у првом моменту све уништио али се десило да је после тога био одличан род јер малина се обнови. Шини ми се да је те године род био скоро 100 хиљада таона више у односу на претходну годину а што је најважније цена је била одлична од 220 до 240 динара. Тачно је да је један број људи остао заиста оштећен јер интензитет града негде буде такав да стварно уништи читав засад, али држава је помогла онолико колико је могла.

Глас западне Србије