не само да станују под једним кровом већ деле и један новчаник. И како каже млађи Драгиша, сви знају где стоји, јер оно што треба мојој породици треба и братовој. 

„Све је заједничко, сем жена, свако има по једну. Ја имам двоје деце, а брат једно. Када имамо имамо сви, када немамо нема нико”, прича старији Радоња.
„Док смо ми живи тако ће бити, ако ови млађи нешто не промене.”

У овом дому и јетрве се одлично слажу, свекрву нису имале тако да су све морале заједно. А сложни Козодери и живе од истог посла. Већ пола века се баве узгојом кромпира. Када су почињали имали су 10 хектара земље. Данас су докупили још пет, а раде и на туђим њивама под закупом држе још 15 хеката.
„Ове године имамо преко 20 вагона. Рекордни је принос. Нешто дајемо на велико, нешто продајемо на пијаци. Гајимо доста сорти од аризоне, колумба, рудолфа све америчке сорте, али ипак наш дезире је најбоља. Здрав, добар кромпир може да се подгреје и други дан и не мења се, ове друге су више индустријске”, казе Радоња.

Велике површине под кртолом Козодери не могу сами да обрађују, тако да већ 12 година им долазе радници из Сурдулице из села Јелашница у испомоћ. Иако је ова варош позната по чувеним сурдуличким трубачима, ови вредни људи надниче целу сезону у сувоборском крају, од малине до кромпира. Ивица, вођа екипе, каже да су им газде одличне јер иначе, не би долазили више од деценију да раде код њих. „Имамо три оброка смештај, све.”

ГЗС