Неко слави Тита а неко Дражу

На Равној Гори једни славе краља и отаџбину, али на Златару неки други Тита и Коминтерну. Једни певају, жив је Дража умро није,

други кличу - и после Тита- Тито. Обојица су свако на свој начин обележили српску историју, слогу и неслогу али и своја политичка убеђења. Једино заједничко им је војнички пасуљ.

Нећете веровати, један ћувик на тромеђи Љига, Мионице и Ваљева зове се МОЛИБОГ. У најтежим данима, вековима уназад био је склониште за нејаке немоћне, гладне и жедне. Баш ту им је једина нада био свевишњи и молитва узнесена њему. Али као што често бива, кад олакша многи забораве, а неки и због идеологије. Међутим, постоје људи који памте жртву, као на пример Родољуб и Милутин из села Дучићи који се век касније одужише свом молибогу за све напаћене дане и душе.

ГЗС