На адресу на којој станују мајка и он протеклих дана стигли су бројни пакети хране, одеће, средстава за хигијену, али и новац, који мајка није подизала с рачуна.
"Више нисам гладан, имамо свега, хвала добрим људима. Грдно се варате ако мислите да ћу потрчати да купим фирмиране патике или брендирану гардеробу, то ми није важно. Желим да овим новцем коначно обезбедим кров над главом, да се више не селим и да живим као сва друга деца", каже овај младић са И-КУ од 150.
Осим што је одликаш у школи, врло је популаран на сајту Вукајлија под именом Стевчо Сметало. За пола године је објавио око 250 постера и дефиниција и по коментарима посетилаца сврстао се на 500. место.
"Од 300.000 чланова, колико њих објављује на овом сајту, један сам од најмлађих и веома ме забавља да пишем дефиниције сленгова и да на шаљив и занимљив начин тумачим дешавања. На интернету волим и квизове и тестове општег знања, а једва чекам да напуним 16 година и да се окушам у „Слагалици“, коју поред ТВ екрана решавам без проблема", прича овај чачански средњошколац, коме је жеља да школовање настави у области математике или информатике.
Током протеклих неколико дана, због трновитог животног пута, помоћ су му слали из готово свих крајева земље. Звали су га добри људи с многих континената, али не и отац, кога није видео од своје четврте године.
"Одрастао сам без оца и не могу да се изјасним да ли ми он недостаје или не. Ако би он имао жељу да ме види, не бих се противио том сусрету. Последњи пут сам га видео кад сам имао три-четири године, али се тог сусрета не сећам. Мајка ме је повела са собом у суд кад је с њим решавала неке ствари око алиментације и ту у Прокупљу последњи пут сам га срео. Оца не познајем, знам само да је потпуковник у пензији и да је последњи пут живео у Прокупљу", каже Јован.
Курир