прележао сваки трећи становник Србије!

Резултати друге Националне студије која је започета 26. јуна, а коју је спровео Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду са Институтом за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), показали су да је пре трећег таласа епидемије, имунитет на вирус корона стекло 20,7 одсто становништва (након првог круга, у првој студији ова бројка је износила 6,4%).

Резултати су тада показали да је највише отпорних на корону у Србији било међу млађима од 19 година. Иако су они ретко евидентирани као заражени и оболели, показало се да готово сваки трећи (31,8 одсто) у овој узрасној групи има ИгГ антитела, односно природно стечен имунитет тако што су били заражени короном!

У међувремену Србију је погодио трећи, убедљиво најјачи талас корона вируса који нам је донео како највећи број заражених, тако нажалост и преминулих. У претходних 100 и кусур дана колико траје, регистровано је званично скоро 300.000 новооболелих, док је реална бројка драстично већа.

Како је то раније објаснио епидемиолог др Предраг Кон, да би се приближно добио тачан број заражених потребно је да се званична бројка помножи са пет или десет.

- Ако откријемо 6.000, тог дана је 60.000. То је динамична ствар - рекао је тада Кон.

Дакле, није искључено ни да после најновијег удара имамо још преко милион људи са антителима, односно барем трећину укупног становништва Србије, а можда чак и више!

Кад се посматра укупна популација од вируса корона званично су најзаштићенији становници Крагујевца, Ужица, Чачка, Ваљева, Шапца... Чињеница да готово сваки пети (23,1 одсто) у овим крајевима има антитела која га штите од короне, на посредан начин показује да је у другом таласу епидемије корона званично најјаче "ударала" у Шумадији и Западној Србији.

Наиме, наши истраживачи ИНЕП-а утврдили су да након прележане ковид инфекције антитела могу да се задрже у организму од шест месеци па чак до годину дана. Резултати наших истраживања поклапају са онима из иностранства, што побија првобитну тезу да антитела трају три месеца.

Како је недавно за „Блиц" објаснила др Марија Гњатовић, истраживач у ИНЕП-у, антитела остају код пацијената које прате од марта, те се на основу тога може претпоставити да се антитела могу задржати и до годину дана.

- Од почетка када је пандемија кренула, стално се говорило о томе да антитела брзо нестају, говорило се о том паду након три месеца, међутим, десило се оно што сам ја и претпоставила, а то је да су тада коришћени непоуздани тестови, тако да на основу нових података ми имамо информацију да дефинитивно антитела остају од шест месеци па и дуже - објаснила је др Гњатовић.

Иначе, да би се зауставило ширење вируса требало би да бар 60-70 одсто становништва природним путем или вакцинацијом развије отпорност на корону.

Колико смо сада далеко од колективног бедема, остаје непознато јер је друга студија о колективном имунитету рађена до трећег таласа епидемије. Оно што је сигурно, тај проценат је далеко већи будући да у овом најјачем таласу бележимо више него рекордан број оболелих.

Свакако, треба придодати чињеницу да је имунизација против короне кренула у добром смеру у нашој земљи, а иако је пред нама и даље тежак период, види се светло на крају тунела борбе са короном.

ГЗС/Блиц