тајна рецептура овог „белог мрса" међу домаћицама у западној Србији се преноси са колена на колено.

Драгана Нешовић из подјеличког села Јежевица, свакодневно ради на својој фарми која броји 16 расних крава и за квалитет доброг кајмака сматра важним грла сименталске расе која дају квалитетније млеко.

Ова вредна Јеличанка ослања се на вековну рецептуру добропознату читавом овом крају.

Стару рецептуру користи и Рада Јоксић са Јелице како би произвела добропознат кајмак са овог географског подручја.

Овај производ проглашен је за нематеријално Културно наслеђе Србије и другачији је у односу на све друге млечне производе, рекла је за Глас западне Србије Србије, Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.

„Важно је да се подудари географско порекло, тако да производња кајмака у Србији, највећи делом обухвата део западне Србије, односно део од ужичког, златиборског краја, преко Чачка и према Краљеву, те прати ток Западне Мораве", казала је Шапоњић Ашанин.

Иначе, постоје писани трагови о томе како је чувени чачански кајмак двадесетих година прошлог века превожен возом Ћиром на сарајевску пијацу и тамо био права атракција, а данас културно добро Србије.

Прилог емитован у вестима Б92: