Seoski turizam u opštini Priboj i dalje kaska za susednim opštinama, Pribojci posle decenija industrujalizacije izgubili vezu sa selom i njegovim potencijalima

Priboj - Uprkos ogromnim potencijalima za razvoj seoskog turizma opština Priboj još uvek nije dožvela ekspanziju kada je u pitanju ovaj vid turizma, za razliku od susednih opština.

 

„Iako imamo zaista velike potencijale, opština Priboj je jedina u Srbiji koja izlazi na četiri planine, to je sve u seoskim područjima. Imamo Potpećko jezero koje je takođe na seoskom području, a koje je bogato ribom, pogodno je i za veslanje. Imamo Lim koji takođe delom prolazi kroz seosko područje, ali na žalost izgleda da nije sve u infrastrukturi ili svemu onome što nam je priroda dala. Neophodna nam je pomoć turističkih radnika kojih mi imamo veoma malo”, kazao je za GZS pomoćnik predsednika opštine za razvoj turizma Denis Šarak.

 

Pomoćnik predsednika opštine za razvoj turizma Denis Šarak, foto: GZS

 

On deo problema vidi i u tome što je Priboj decenijama unazad bio industrijski grad i mišljenja je da se veza sa selom i njegovim potencijalima, kod Pribojaca vremenom izgubila.

 

„Industrija je u Priboju bila dominantna i možemo slobodno reći da su ljudi u to vreme bežali iz sela, jer je život tada bio težak na selu, a sada kada imamo svu mehanizaciju i kada je ljudima na selu dosta olakšan život da mogu da se bave poljoprivredom i seoskim turizmom oni i dalje to ne žele, već teže da budu u gradu. Ministarstvo turizma i omladine zaista ulaže velika sredstva u razvoj ruralnih područja, seoski turizam i ugostiteljstvo, već godinama raspisuju konkurse, a mi ako uzmemo podatak da imamo samo 10 domaćinstava koja su registrovana kao seoska – turistička domaćinstva, onda nam je jasno gde smo”, rekao je Šarak.

 

 

Prema njegovim rečima lokalna samouprava ulaže ogromne napore i kroz direktne razgovore sa ljudima u selima, kako bi ih motivisali da učestvuju na konkursima ili ako nisu, da registruju svoje domaćinstvo kao seosko – turističko.

 

„To im može biti samo veliki plus, da konkurišu kod IPA fondova, našeg ministarstva turizma i kod nekih drugih fondova, ali jednostavno ljudi kao da beže od toga i vrlo malo njih se odlučuje za tako nešto”, istakao je Šarak.

 

Ono što je primetno jeste da je najviše registrovanih domaćinstava u selima oko Pribojske Banje, poput Kratova i Jabuka, ali se i od tih 10 registrovanih domaćinstava, tek nekoliko ozbiljno bavi seoskim turizmom.

 

Ipak, tvrdi Šarak, postoje pojedinci koji su voljni da krenu u razvoj turizma u pojedinim seoskim sredinama, poput zavičajca Janovića koji trenutno živi u Subotici i koji je rešio da u selu Bučje otkupi zemljište i pokloni ga Planinarskom savezu Srbije, gde će se praviti nacionalna planinarska kuća. To će oživeti ne samo planinarski već i seoski turizam, jer će ljudi koji tu dolaze, uzimati hranu od meštana i to će odmah pokrenuti čitav taj kraj”, ističe Šarak.

 

Hercegovačka Goleša, foto: GZS

 

Ono što je često bio kamen spoticanja u odluci da neko registruje svoje domaćinstvo kao seosko - turističko bio je problem sa nelegalizovanim objektima, pa će trenutna akcija legalizacije kuća i pomoćnih objekata značajno olakšati ovaj proces.

 

„Legalizacija će dosta pomoći turizmu, ne samo seoskom, već turizmu uopšte, jer niko skoro da nije mogao da konkuriše ni kod nas ni kod evropskih fondova bez toga, a sada će zahvaljujći legalizaciji to moći da uradi i to je sigurno jedan od boljih poteza u poslednje vreme koji je urađen na tom planu. Kad je sve legalno, ljudi će imati sve preduslove da se bave ozbiljnim turizmom”, zaključuje pomoćnik predsednika opštine za razvoj turizma Denis Šarak.

 

 

 

 

 

 

GZS