Čačanska heroina Milka Đurašić neće biti zaboravljena – udruženje žena iz Gornje Gorevnice ponelo njeno ime

Čačak – Polaganjem cveća na bistu Milke Đurašić, koja je život izgubila 1972. godine u jeku epidemije Variola vere označen je početak rada udruženja žena iz Gornje Gorevnice, Milkinog rodnog sela, koje će, u znak sećanja na ovu heroinu nositi njeno ime.

 

Osnivanje udruženja žena Gornje Gorevnice podržali su i meštani tog sela, a među njima je i Miroslav Milojević, koji kaže da će fokus rada ovog udruženja biti na osnaživanju žena Gornje Gorevnice kao i na rešavanju problema sa kojima se one susreću.

 

„Došli smo na ideju da se osnuje udruženje žena iz Gornje Gorevnice i da mu se da ime Milke Đurašić, koja je sa 23 godine stradala od Variola Vere i jedina je žrtva iz Čačka od te bolesti. Zbog toga ne bi trebalo zaboraviti njen lik i ona treba i dalje da živi među nama Gorevničanima i Čačanima. Ona treba uvek da se pominje kao neko ko je dao svoj život za narod i državu”, rekao je Milojević.

 

Miroslav Milojević i Milkin suprug Svetislav Đurašić; Foto: GZS

 

Ideja je da se pored plasiranja domaćih proizvoda žena iz Gornje Gorevnice, uz pomoć udruženja dovede i lekar na seosko područje kako bi se olakšao i taj aspekt života žena na selu.

 

Prvom radnom sastanku novoosnovanog udruženja prisustvovala je i Marija Đurašić, kćerka pokojne gorevničke heroine, koja se zahvalila svima koji su pokrenuli i podržali inicijativu da se novoosnovano udruženje žena iz Gornje Gorevnice nazove upravo po njenoj majci.

 

„Imala sam samo 18 meseci kada mi je majka preminula, ali nisam bila zaboravljena ni od mamine rodbine ni od njenih kolega, koji su me redovno posećivali u mestu Senje kod Ćuprije gde sam ja odrasla, tu su me odgajile tatine tetke, moje babe”, kazala je Marija.

 

Marija Đurašić, kćerka pokojne Milke; Foto: GZS

 

Kada je došlo vreme da se opredeli za svoj životni poziv Marija nije imala nedoumicu, već je krenula stopama svoje majke.

 

„Put me je vodio majčinim stopama, to je sigurno, mislim da sam dobra medicinska sestra, to je divan poziv, pružala sam uvek svakom ruku, moje kolege to znaju”, kaže Marija i dodaje da je za 35 godina radnog staža provedenih u ćuprijskoj bolnici radila u hirurškoj sali, kućnom lečenju a sada radi na odeljenju psihijatrije.

 

Svetislav Đurašić, kroz suze se priseća poslednjih dana provedenih sa svojom tada dvadesettrogodišnjom suprugom Milkom.

 

„Ona je radila u Domu zdravlja ali je na infektivno odeljenja išla sa kolegama kako bi im pokazali nekarakterističan slučaj bolesnika kome nisu mogli da smanje temperaturu penicilinom. Međutim tu se zarazila. Nakon što se za sledeći vikend nije osećala dobro, otišla je u ponedeljak kod lekara odakle mi se javila da mora ostati u bolnici. Ja sam zvao svaki dan pre podne i posle podne, svaki put mi kažu da je dobro. I u četvrtak kada sam zvao posle podne rekli su mi da je dobro, a ona je već u sredu umrla. Da je preminula sam saznao od njenog ujaka tek u petak”, kaže Svetislav koga su, nakon što mu je supruga preminula, zajedno sa detetom stavili u karantin.

 

Svetislav Đurašić i Milkina rođena sestra Andrijana Milošević; Foto: GZS

 

Jedna od članica novosnovanog udruženja jeste i rođena sestra pokojne Milke, Andrijana Milošević. Današnji dan za nju je bio posebno emotivan, jer kako je rekla, njena sestra neće biti zaboravljena.

 

„Sećam se svega, bilo je strašno, bili smo mesec dana u karantinu. Kada je ona umrla Marija je bila mala, imala je 18 meseci, ja sam bila u drugom stanju. Nismo ni znali da je ona zaražena, stanovale smo kuća do kuće, ona se samo žalla da nije dobro. Od trenutka kada je ostala u bolnici, nismo imali nikakve informacije, samo nam je javljeno da je preminula. Umesto na njenu sahranu da odemo, nas su pokupili i odveli u karantin”, priča kroz suze Andrijana Milošević.

 

 

Glas zapadne Srbije