посебне намене система реверзибилне хидроелектране Бистрица и хидроелектране Потпећ.У документу који је израдио Институт за архитектуру и урбанизам Србије наводи се да подручје ПППН-а
обухвата 13 катастарских општина у општинама Нова Варош, Прибој и Пријепоље (Бистрица, Радоиња, Рутоши, Сеништа, Челице, Бања, Калафати, Кратово Мажићи, Прибојске Челице, Дренова, Кучин и Џурово, на укупно 271,83 км2.
Просторни план представља плански основ за обезбеђење просторних услова за изградњу и функционисање система РХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ наизменичним захватањем (односно испуштањем) воде из планиране акумулације Клак (која ће се формирати преграђивањем реке Увац), и постојеће акумулације Потпећ (која је већ формирана преграђивањем реке Лим).
Како се истиче, планирани систем транспорта воде између ових акумулација обезбедиће се изградњом тунела и цевовода.
Систем РХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ биће састављен из следећих делова: планирана брана и акумулација Клак, улазно/излазна грађевина у акумулацији Клак, доводно/одводни бетонски тунел са челичним сифоном, диференцијални водостан, доводно/одводни челични цевовод, машинска зграда, улазно/излазна грађевина у акумулацији Потпећ, прикључно разводно постројење са прикључним далеководима за РХЕ Бистрица и постојећа брана, хидроелектрана и акумулација Потпећ.
Просторни план представља плански основ и за повезивање РХЕ Бистрица на преносну електроенергетску мрежу, односно укључивање у систем Трансбалканских далековода.
Како је наведно у концепцији техничког решења, брана акумулације Клак је планирана на локацији где је сужена долина реке. Ограничење за висину бране је постојећа брана Радоиња и деривациона хидроелектрана Бистрица, које се налазе узводно на око 5 км од планиране локације бране. Грађевинска висина бране је око 90 м, дужина бране у круни је 230 м, а ширина круне бране 10 м.
У саставу бране или уз њу биће и пратећи, односно прибрански објекти који имају функцију да обезбеде поуздану евакуацију поплавних вода, отицање воде у току градње и обезбеде сигурност објекта – бочни прелив са брзотоком и слапиштем, опточна галерија, улазно излазна грађевина Клак са пратећом затварачницом и ињекциони радови.
– Планирана акумулација Клак при КНУ (кота нормалног успора) 810 мнв остварује запремину акумулационог простора од око 108 милиона м3. Међутим, простор у акумулацији који се оставља за смештај наноса (“мртва запремина”) износи 38 милиона м3. Тој запремини одговара кота минималног радног нивоа од 780,0 мнв. Кота нормалног успора је одређена као максимално могућа кота нивоа воде у акумулацији Клак којом не долази до мешања вода са узводном акумулацијом Радоиња и обезбеђује се сигуран рад ХЕ Бистрица са минималном радном котом 811 мнв у акумулацији Радоиња – стоји у плану.
За транспорт воде између акумулације Клак и акумулације Потпећ планирани су тунел и цевоводи. Пројектовани тунел почињаће на улазној грађевини акумулације Клак до водостанске затварачнице, након чега се рачва на два цевовода који ће се простирати све до локације машинске зграде.
У циљу обезбеђења гарантованог протицаја планирана је изградња цевовода дужине око 7.100 м која ће спроводити воду из узводне акумулације Радоиња до корита реке Увац низводно од бране Клак.
Улазно/излазна грађевина бетонског тунела у акумулацији Клак биће лоцирана на око 2 км узводно од профила бране по речном току.
Најниже позиционирани елемент система РХЕ Бистрица чиниће постојећа акумулација Потпећ која је настала преграђивањем реке Лим бетонском браном, на око 2 км узводно од Прибојске Бање. Брана је грађевинска висине око 46 м и дужине у круни од 218м, а ХЕ Потпећ, са три агрегата, има снагу од 54 МW са инсталисаним протоком од 165 м3/с у секунди. Запремина акумулације је 25 милиона м3.
Како се истиче у плану, реализацијом планиране РХЕ Бистрица (инсталисане снаге 4 х 170 МW), повећали би се расположиви капацитети за обезбеђење резерве и билансирање производних капацитета у електроенергетском сектору у периоду до 2035. године, што би се повољно одразило на сигурност постојећег система и створило услове за градњу нових капацитета обновљивих извора енергије (ОИЕ).
Додаје се да су поред реализације РХЕ Бистрица, на деловима подручја Просторног плана заступљене и друге посебне намене, као што је реализација система Трансбалканских далековода на западном ободу подручја (високонапонски далековод интерконекција 2 x 400 КВ Република Србија (Бајина Башта) – граница Црне Горе – граница Босне и Херцеговине), и реализација система гасовода југозападне Србије.
Наводи се да је за потоње у току процедура доношења одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене који ће се укрштати са планираном акумулацијом Клак и планираним тунелом/цевоводом за транспорт воде.
Такође, стоји у документу, планско опредељење је да ће туризам представљати алтернативну делатност и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју који намећу режими система РХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ.
Подсетимо, Влада Србије пролетос је донела одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене система РХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ.
Претходно је, крајем прошле године, расписан тендер за израду идејног пројекта. Посао вредан 194,7 милиона динара у мају је додељен фирмама ЕКЦ доо Београд и Енегргопројект хидроинжењеринг ад Београд.
ГЗС/ Извор: екапија
