Забележен подмладак Панчићеве оморике на Тари, прате се услови у којима расте како би се сачувала 



 
Забележен подмладак Панчићеве оморике на Тари, прате се услови у којима расте како би се сачувала
07.08.2022 | 0 коментар(а)



Бајина Башта - Ендемска врста у нестајању, Панчићева оморика, према досадашњим научнним сазнањима сматра се "врстом катасрофе", што значи да
Фото: РИНА

успева да опстане само на екстремним стаништима где другим, конкурентским врстама дрвећа понестаје снаге за обнову и развој. Међутим, иако је прошлог лета било страшно гледати како у пламену нестају предивна станишта оморике сматра се да ће катаклизмични услови који су настали након пожара створити оптималне станишне предуслове за природну обнову Панчићеве оморике на овим локалтетима.

"Након прошлогодишњих пожара ове године је забележен знатно већи број сувих и оборених стабала, али је на појединим локалитетима такође забележен и подмладак Панчићеве оморике. На све начине се трудимо да Панчићева оморика опстане у свом природном станишту, а управо због тога Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске уз подршку девет партнерских организација већ пуну годину успешно имплементира пројекат „Подршка у рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићеве оморике", рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.

Тачно пре годину дана, када је пројекат и одобрен од стране швајцарске фондације „Franklinia“, највреднија станишта Панчићеве оморике су била погођена јаким пожарима. У два наврата крајем 2021. године пројектни тим, на челу са експертима Миланом Матаругом и Ђорђијем Милановићем, је обишао одабране састојине Панчићеве оморике и поставио 7 огледних плоха. Постављени инструменти имају циљ да мере температуру и влажност земљишта и ваздуха. Поред тога при сваком теренском обиласку пребројано је и описано стање вегетације, стабала и подмлатка на огледним плохама, а све са циљем дугорочног праћења.

"Крајем јула 2022. године пројектни тим је обишао постојеће огледне плохе, преузео прикупљене податке и поставио додатне инструменте. Такође, су постављене и три додатне огледне плохе у НП „Тара“, једна на локалитету Тренице и две на локалитету Студенац. Тиме је укупан број огледних плоха заокружен на десет, од чега је шест у Босни и Херцеговини и четири у Републици Србији", додаје Милановић.

Рад на терену су организовали водитељи пројекта ЗЗКИПНРС (Ана Ћурић, Драган Ковачевић, Дарко Јованић), уз подршку експерата (Милан Матаруга, Ђорђије Милановић) и Центра за животну средину (Александра-Ања Драгомировић). Теренски рад је реализован уз подршку партнерских предузећа и институција на чијем терену се налазе објекти истраживања: ЈПШ „Шуме Република Српске“ и ЈП „Национални парк Тара“.

У наредном периоду ће се приступити обради прикупљених података те кроз наредне две године трајања пројекта наставити пратити и анализирати стање и радити на повезивању управљача станишта Панчићеве оморике, размени знања и препорука за дугорочно одрживо управљање овом вредном дрвенастом врстом.

ГЗС/ РИНА







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Panciceva omorika uslovi rast

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 130.532.695 посета
Тренутно на сајту: 73 посетилац(a)