Да Наташа Младеновић (16) није била храбра и присебна да улети у запаљену собу и из ње, кроз густ облак дима, напоље изнесе полусестру, Вељко и Нада Радовић из Мале Јежевице данас би оплакивали ћерку.

„Наташа и Драгана (15), моје ћерке из првог брака, биле су у једној соби, а ја са четворогодишњом Бојаном, коју сам родила са Вељком, у другој соби. Пошто сам мало пре тога дошла из наднице, на тренутак сам сишла у летњу кухињу намеравајући да на брзину једем и успавам дете. Мој супруг, који је пре четири године изгубио ногу, у то време је био у надници и косио комшији ливаду", прича Нада Радовић.
У једном тренутку, каже ова жена, нешто је пукло. Излетела је напоље и чула врисак деце, а утом приметила црн дим који је избијао кроз кров и прозоре куће. Знала је да су Драгана и Наташа довољно велике да схвате опасност и побегну, али јој је кроз главу прошло да је Бојана сама у соби и да би је сестре у паници могле заборавити.
У том тренутку док се спремала да крене у буктињу, њене три ћерке су изашле напоље.
„Осетиле смо мирис запаљене пластике и Драгана је изашла из собе да види шта се дешава. Повикала је да гори кућа. Дохватила је кофу, насула воду и почела да гаси пожар који је надирао. Пламен се за трен ока проширио на дневну собу, а у њој се играла Бојана. Јурнула сам унутра! Дим је био толико густ да се није видео ни прст пред оком", прича Наташа.

Храбра девојчица је дозивала своју сестру

„Надала сам се да ће ме њен глас навести да је пронађем. Од оне ломљаве једва сам разазнала плач и затекла је на патосу укочену од страха. Гушила се. Узела сам је у наручје и кренула напоље. Иза нас је све пуцало и рушило се. Привукла сам је најјаче што сам могла правећи од себе живи штит. Чула сам Драгану и мајку како дозивају споља, али нисам могла да им одговорим јер сам кашљала од дима. Напамет сам ишла кроз задимљено предсобље и успела да пронађем излаз", препричава Наташа.
Непознато је шта је био узрок пожара. Претпоставља се да су кућу запалиле неисправне инсталације. А кућу је Вељко, иако без ноге, успео да обнови пре неколико година. Вељко, Нада и њене три ћерке преживљавају од једне пензије која није ни целих 12.000 динара. Нешто новца зараде од пољопривреде, нешто Вељко, упркос тешком инвалидитету, донесе из наднице. У кући им је изгорело све што су имали, сем три чаше.

Спавају у летњој кухињи

Иако срећни што су на окупу, породица страхује како ће да дочека зиму без крова над главом.
„Преселили смо се у летњу кухињу која се налази у истом објекту, али испод плоче, и у њу ватра није продрла. Ту иначе живи мој болесни девер, и он је надничар. Нити знам шта ћемо јести, ни пресвући, ни како купити ћеркама пробор за школу, још мање од чега ћемо изградити нову кућу. А иде зима. Неопходна нам је помоћ, али одакле", жали се Нада Радовић из Мале Јежевице код Пожеге.

ГЗС/Блиц (Владимир Лојаница)

Породици можете помоћи уплатом на жиро рачун који се води на Вељка Радовића 

200-115767801-75 Поштанска штедионица

Контакт телефон: 064/06-89-140 Нада Радовић