Међутим, један Јаворац је прошле седмице, на аудицију за први Сабор виолиниста у Прањанима (16 – 18. август), одржаној у локалу Слободана Бетулића Бетуле „Гружански двори” на Бумбаревом брду, донео виолину начињену од обореног немачког авиона.
Ратко Милић (56) је на том металном инструменту развезао српско колце, одушевио препуну кафану и свирком и причом како је настао:
„Ова виолина је направљена 1955. године, рукама човека који никада није свирао овај инструмент. Начињена је од америчког авиона који је оборен 1943. године у ивањичком крају, пао је негде на Јавор. Пилот је искочио и жив пао у сјенички део, где су га мештани убили. Сјеница је бомбардована и сравњена са земљом због тог авиона” - каже Милић за РИНУ.
Ратни аероплан срушио се недалеко од куће Мирослава Р. Јовановића, земљоделца из Опаљеника, и самоуком мајстору одмах дао помисао шта му је чинити:
„Од авионских делова је правио разне ствари, рецимо табакере за дуван којих и данас има на стотине. Давао је волове ономе који успе да отвори његову табакеру, док је он то успевао са два прста. Тајна је била у том што је потребан притисак, истовремени, на две различите тачке табакере” - приповеда Милић, иначе шумарски техничар који се сада бави и обрадом камена у Трбушанима код Чачка.
И описује како је настала виолина коју данас са поносом свира:
„Мирослав није успео из једног дела да је направи, на њој је преко 300 нитни, једном сам бројао. Са једне стране су бакарне, са друге месингане. Веома је интересантан и његов потпис на њој. Он се бавио и описмењавањем других, моја мајка има 87 година и од њега је научила слова. Ниједан папир који је нашао није бацио да га није прочитао, кад људи завију храну и крену за стоком па одбаце завијутак, он га узме да прочита. Кажу да је виолину правио три године, и све је крио шта ради када неко дође у кућу, да му се људи не би смејали”.
Касније су учени мерили инструмент из Опаљеника:
„Тачне су димензије и са леве и са десне стране, што је врхунско мајсторство с обзиром да он никада није свирао виолину. Постојало је и гудало, али му се изгубио траг”.
РИНА
