недавно су утврдили да носиље које расту и хране се у подном систему, односно у кавезима, дају јаја са мање холестерола него оне из органског узгоја, којима је дозвољен приступ пољу и пашњаку.
- Мерење је обављено седам пута током једногодишњег производног циклуса за носиље различите старости, од 24, 32, 40, 48, 56, 64 и 72 недеље, а користили смо по 15 јаја из све четири огледне групе. Садржај холестерола у тим јајима одређиван је хематографом, једним од данас најсавременијих уређаја у области којој је намењен – каже за „Политику” др Симеон Ракоњац, један од учесника у овом огледу и доцент Агрономског факултета у Чачку.
Резултати су показали да је чак у шест од укупно седам контрола садржај холестерола био већи у јајима носиља из органског узгоја а једини изузетак биле су најмлађе кокице из кавеза (до 24 недеље) чија су јаја имала више масноћа него код вршњакиња које се већим делом хране на ливади. Највише холестерола (400 милиграма на 100 грама) измерено је у јајима органских носиља старости до 56 недеља. Са друге стране, кокице у тој старосној групи гајене у кавезу, зависно од генотипа, имале су од 237 до 306 милиграма холестерола.
Многи светски стручњаци, међу њима и Пол Б. Зигел са Универзитета у Вирџинији, годинама се надмећу тражећи одговор на питање који гентотип кокица би давао јаја са још нижим садржајем холестерола, јер би то могло имати велики комерцијални значај. А овај, домаћи оглед, обавили су истраживачи са Агрономског факултета у Чачку и Института за сточарство из Земуна.
Што се наших домаћица тиче, оне не морају много да брину кад на тржници буду пазариле јаја за Велики петак. Додуше, од 2016. до 2019. године број органски гаједних кокоши у Србији јесте се повећао више од пет пута (са 3.158 на 17.751) али и та нова бројка чини тек 0,1 одсто од укупног збира јединки ове врсте у нашој зељи.
Међутим, посебно у државама Европске уније, производња органских јаја доживљава велики раст, последњих неколико деценија, где се број органских кокоши носиља од 2016. до 2019. године повећао са 17,76 на 22,68 милиона јединки. Европски научници наводе да су два основна разлога за такво ширење органског начина гајења живине: производња јвалитетнијих и здравијих производа за људску исхрану и обезбеђење већег нивоа добробити за гајене животиње.
ГЗС/Политика (Г. Оташевић)
