је сетва јечма који ће бити засејан на око хиљаду ипо хектара и те површине су из године у годину исте, каже Милан Дамљановић, стручни сарадник за ратарство Пољопривредне саветодавне стручне службе у Чачку.

,,Када је пшеница у питању, очекује се да ће она бити засејана на најмање 7.000 хектара, а обзиром да су ниски приноси кукуруза, већина пољопривредника ће на истим парцелама засејати ову културу чија је производња доста јефтинија, али и профитабилнија”, рекао је Дамљановић за Агропрес.

Он додаје да је берба кукуруза у току, силажа је спремна и да се на жалост не могу похвалити неким високим приносом. Просечан принос је између три и четири хиљаде килограма по хектару. Соја је такође подбацила, ретко где има 1.000 кг по хектару, углавном су то приноси од 700 до 800 кг што значи да је суша узела свој данак.

Милан Дамљановић, стручни сарадник за ратарство Пољопривредне саветодавне стручне службе у Чачку, фото: Агропрес

Ове године очекује се знатан пораст афлатоксина у кукурузу и већ је преко Министарства и стручних служби покренут низ предавања, нарочито код сточара и произвођача сточне хране у вези афлатоксина, како спречити појаву и веће количине у сточној храни.

,,Квалитет кукуруза је релативно лош, ми смо ове године имали 17.000 хектара кукуруза. На нашем терену смо имали око три до четири хиљаде килограма сувог зрна по хектару, и то на жалост лошег квалитета. Очигледа је појава афлатоксина на клипу кукуруза јер овакве године, екстремно сушне или кишне погодују за развој гљивичних обољења на свим биљкама па и кукурузу тако да је већ на терену утврђена појава афлатоксина на зрну”, наводи Дамљановић.

Стручни сарадници за ратарство су на терену, углавном у деловима где су највећи произвођачи сточне хране како би их упозорили да на време спрече производњу зараженог кукуруза.

,,Постоје додаци који се могу додати сточној храни и у производњи силаже као и код чувања у клипу, сувом зрну који могу да спречити саму концетрацију афлатоксина или онемогућити афлатоксину, да уколико стока поједе, не дође до дигестивног тракта. Стога саветујемо произвођаче да се наком брања изврши досушивање, да се чува у танком слоју, да се не дозволи да се чува у складиштима где је повишена влага. Произвођачи треба да се држе оптималних рокова сетве, као и плодореда и да искористе кромпиришта за сетву пшенице”, истакао је Дамљановић.

Агропресс