из освете пуцао у чело. Данас живи без тегоба и тврди да смрти нема без судњег дана.

Сећа се Милиовоје како је тог марта настрадао, сукоб са човеком који га је частио метком почео је још пред Божић када му Миливоје као контролор није дозволио да унесе прасе. После још неколико сусрета чак и сукоба, Миливоју је у главу пуцано 28. марта.

“Да сам знао да је он пуцао из правог пиштоља, ја би њега стигао да удавим. Нисам осетио бол, ништа. Мислио сам да је из неког плашљивца пуцао”, каже Пенезић.

Једино је крв указивала на рану, није било боли нити је једног тренутка губио свест. После неколико дана је из ужичке болнице пребачен за Београд где је оперисан.

“Само су ми извадили кошуљицу, а остатак нису смели да дирају. Када је колега Видоје питао колико још могу живети, доктор му је рекао још 50 година”, рекао је Пенезић.

Једино због чека је имао проблема после операције је одузимање десне руке и ноге, али и то је превазишао сам и од куће, јер је изашао на сопствену одговорност.

Овај кочоперни и витални Златиборац снагом и инатом победио је трњење у удовима, а памет како тврди никада није ни изгубио, нити је имао икаквих последица у ове две деценије.

“Пре ме је болела глава од ракије, сад не осећам да ме боли”, нашалио се Пенезић.

После прославе 20 година од када има део метка у малом мозгу, а други део испод чеоне кости ускоро ће напунити и 80 година живота, каже да нема шта не може да ради, али каже и да нема претеране потребе јер има добру пензију.

Данас ужива уз унучиће и тврди да смрти нема без судњега дана, али да његов сигурно није записан метком.

Прилог емитован у Дневнику западне Србије