где су му мештани спасили живот. Гери Кол, син спасеног америчког ваздухопловца, рекао је да је његов отац био одушевљен Србима, а да је његова породица вечито захвална српском народу.

Фото апарат Роберта Боба Кола

Боб, који је тада имао фото апарат, забележио је ексклузивне фотографије прањанских засеока. Генерал Дража Михаиловић био је јако близак са Геријевим оцем коме је на укрцавању у авион дао прстен. Данас се он налази у кућној колекцији Герија Кола у Тексасу.

Прстен који је Дража Михајловић поклонио Бобу Колу

Фондација Мисије Халијард урадила је интервју са Гери Колом који преносимо у целости:

Ваш отац је оборен изнад Југославије као амерички пилот?

Мој отац и његова посада су искочили из оштећеног Б-24 бомбардера над Југославијом, 6. јуна 1944. године, након што су завршили мисију у Брасову у Румунији. Неколико чланова посаде је претрпело мање повреде, али су им четници генерала Драже Михаиловића и локални мештани Срби помогли и сви су преживели рат. Многи од наших очева се не би вратили кућама без великодушне и несебичне бриге коју су им Срби пружили и платили за то високу цену.

Колико дана је ваш отац провео у окупираној Србији?

Према подацима о његовом служењу у војсци, мој отац је у Србији био 66 дана.

Да ли се Мисија Халијард сматра симболом солидарности између Србије и Америке?

Мисија Халијард је показала висок ниво сарадње између Сједињених Држава и Србије у критичном периоду рата. Без храбрих напора обе стране, ова одважна мисија би можда била неуспешна. Они који знају за мисију Халијард је свакако посматрају као највиши симбол солидарности који је створио трајну везу између наших земаља.

Када сте последњи пут посетили Србију? Какви су били ваши утисци?

Септембра 2019. године сам са супругом и своја два брата путовао у Србију на обележавање 75. годишњице Мисије Халијард. То је била моја прва посета Србији, али неће бити последња. Био сам задивљен тиме колико је Београд жив град и колико је унутрашњост Србије лепа. Свуда куд сам путовао, Срби су били љубазни и великодушни. Осећао сам се као код куће.

Породица Кол у Прањанима

Шта мислите о изградњи меморијалног комплекса у Прањанима како би се обележила Мисија Халијард после 76 година?

Фондација Мисије Халијард је одрадила фантастичан посао у прикупљању подршке и финансирања за овај важни споменик жртвама које је српски народ поднео за наше очеве и које никада неће бити заборављене. Радујем се што ћу га видети.

Да ли је ваш отац причао о својим успоменама на време проведено у Србији?

Мој отац није много причао о рату, али је умео да прича о томе како су њега и друге пилоте штитили и неговали великодушни Срби. Чак се из детињства сећам дискусија о томе како се према генералу Михаиловићу и Србима понело веома непоштено после мисије Халијард. Тад то нисам разумео, али је мој отац био врло страствен у својим осећањима према Србима.

Реците ми нешто о албуму са приватним фотографијама вашег оца и прстену који је добио од генерала Михаиловића.

Кад је мој отац искочио из оштећеног авиона, са собом је имао мали фотоапарат у летачком оделу. Био је у могућности фотографијама да овековечи већи део времена који је провео у Србији и моја породица још увек поседује ове јединствене фотографије. Нису виђене све док их моја породица није понудила Фондацији Мисија Халијард, 75 година након што су снимљене. Током времена проведеног у Србији се мој отац спријатељио са генералом Михаиловићем и толико су се зближили да су пред очев одлазак разменили прстење. Мој је отац њему дао прстен који је добио за матуру, а генерал Михаиловић њему свој лични прстен са угравираном посветом. Тај непроцењиви артефакт је и даље у власништву моје породице.

Роберт Боб Кол 

Као члан породице чији је отац евакуисан са поља Галовића, желите ли да положите спомен плочу у меморијалном комплексу?

Мојој породици би била част да положи обележје у нови комплекс на пољу Галовића. Размишљали смо о томе да направимо реплику прстена који је генерал Михаиловић поклонио мом оцу и радо ћемо поделити слике које је мој отац снимио током тог времена.

ГЗС

Приватне фотографије породице Кол, забележене фото апаратом 1944. у Прањанима: