плодови црвеног злата увелико се беру. Раде Пејић из пожешког села Засеље, малину гаји на површини од око пет хектара. Већину засада чини сорта херитиџ, која у односу на виламет касније стиже, а и мање је подложна вирусима.

"Ова малина је величине микера, има довољан проценат шећера и суве материје. За разлику од полке, која је исто јесења малина, али нема то што има херитиџ", каже Пејић.

Сезона бербе херитиџа траје од маја до почетка децембра, не замрзава се, већ се свежа дистрибуира трговинским ланцима. За овом врстом малине потражња је велика, а цена је далеко већа у односу на друге сорте.

"Исплати се гајити ову малину и мислим да ћемо проширивати засаде. Планирамо да је садимо у пластеницима како би продужили бербу и у децембру", рекао је Пејић.

Берба малине током јесени добра је прилика да сезонски радници додатно зараде. Радници дневно наберу око 1.200 килограма.

"Исплати се, зарадимо негде око 60.000 месечно примања, некад и више у зависности колико се ради. Мало је незгодно због врућине и хладноће, али преживи се све", прича Мирјана Станковић из Пожеге.

Сорта малине херитиџ веома је заступљена на подручју Севрне и Јужене Америке.

"Међутим, у последње време због неких све учесталих и различитих захтева тржишта, чак и у Чилеу и Америци удео сорте у засадима малине херитиџ се смањује и све више се замењује сортама као што су микер од једнородних, а од двородних постоји читава група сората које се могу гајити", изјавио је Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.

Процене су да се малина у Србији гаји на површини од око 14.000 хектара. Најзаступљенија је сорта виламет, а затим микер и херитиџ.

Глас западне Србије

У наставку погледајте прилоге продукције Глас западне Србије емитоване на телевизијама Пинк и О2

од 25:13 до 27:31