Како је тајо газио преко Албаније 



 

Како је тајо газио преко Албаније
15.05.2017 09:08 | 3 коментар(а)



Лис у Драгачеву – О зимској вечери, тајо је знао да окачи шајкачу и стару доламу о дрвени клин на леђима врата, окупи нас ситнеж око лимена шпорета,

потегне мено шљивовице из тестије и прича како је с војском газио преко Албаније.

Од деце нико да зуцне или пита штогод, па смо дуго мислили да је Албанија нека страшна вода, много већа од нашег потока у селу, море, шта ли?

Овако се у позном добу својему родитеља сећала Загорка Јовичић (1926–2007), старински пребирајући по животу прохујалом.

Беше онда, вели, и још је, опчињена родитељевим приповестима из Великога рата и сваку реч као да још чује, иако је он давно већ био небеска адреса. Све је ко зна колико пута приповедала свом унуку Ивану Јовичићу, новинару из Београда, и из његових бележака ево за „Политику” Загоркине беседе о оцу Живојину Јовичићу (1887–1970)...

„Вазда је говорио да је шест лета ратовао па ће бити да од 1912. није ни скидао пушку с леђа. На Крф су стигли око Божића 1916. Падала је нека млака кишица, а у нашем Драгачеву, у то доба, ређали су се големи снегови, па се војска чудила како тога тамо нема. Упиљили се у поморанџе на дрвећу, не разбирајући каква је то воћка.

Уморна и измучена од пута и болести, војска је часом полегала по земљи и кршу. И тако се од лежања на мокрој подини поразбољевају, ослабе, или издану. А тајо се досети те наломи и накупи грања, простре пода се па на то се спусти, а јок на голу ледину. Одозго ћебе, и остане здрав.

Једном, док су ишли преко Албаније, избије побуна Арнаута, посекли су нашу војску па капетан нареди да се свете. ’Напред’, вели, ’ово више не може да се трпи, сеците и младо и старо.’ Упадну у село, тајо није хтео никога да носи на души а један његов друг из Тијања, љут, бесан, закоље дете. Није прошло много, томе су из Тијања писали на Крф да му је овде кућа сагорела и једно чељаде у огњу.

Тајов брат Миљко отишао је у рат с њим, и издано је од тифуса у Албанији. У Љешу, ту је и сарањен. Њина мајка Митра била је много уцвељена што јој син мину. Једном је нека војска пролазила кроз село поред наше куће, јер је у то доба пут ишао преко вр’ брда, бејасмо раскрсница за Гучу, Краварицу, Пожегу и Ариље. Нана угледа неког војника који много личаше на њеног Миљка, приђе му и загрли га. Опколила је туга па је узела секиру да убије себе, те су после стално крили оштрице од ње.

Мој тајо, Живојин Јовичић, из села Лис понад Бјелице у Драгачеву, пре ратова заимо се, ставили су га за старешину села и увек је седео у горњем крају. Умео је три заната, пинтер, столар и ковач. У рату су му дали чин поднаредника а после га бирали за председника Албанске споменице у Доњој Краварици. Триред се женио: прву су му невесту убиле комите док је био у Албанији, друга од које сам ја заврши од болести, трећа је изданула од старости. Имао је шесторо деце, од сваке по двоје, три ћери и три сина.

Тајо је после рата приложио цркви у Гучи икону Света Три јерарха, за душу свог брата Миљка. На раму је био натпис од кога је и за чији покој намењена. Тамо је стајала док нису осликали цркву и ондак склонили све иконе које су ту биле, а народ их намењивао ближњима.

На лицу цркве у Гучи борави плоча од белог камена, са именима свих Драгачеваца изгинулих у ратовима за нашу Србију, прије но што сам се ја родила. Ене, тамо лево од двери, стоји име мог чика Миљка Јовичића из села Лис.”

Извор: Пoлитика, Г. Оташевић













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (3)

  • CITATELJKA      | 15.May 2017.21:48 h

    OVAKVE PRICE I SECANJA DA SE PAMTE
  • patriota      | 15.May 2017.20:14 h

    Браво за текст, браво за хероје, о томе треба писати, о херојима који подигоше темеље домовине, а не о трућању зилота који руше темеље а које штампа за дебеле паре пропагира, и уз помоћ из пара из иностранства-емиграције све друго из прошлости анулира.
  • Vladimir      | 15.May 2017.14:29 h

    Lep i poučan tekst. Ne treba nikad zaboraviti stradanja predaka za rad pokoljenja.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.652.906 посета
    Тренутно на сајту: 79 посетилац(a)