Сат за пут кроз време 



 

Сат за пут кроз време
21.07.2014. 09:56 | 2 коментар(а)



Чачак - Невероватном прецизношћу, Швајцарци из руком писаних књига утврдили да је позлаћени

Чедомир Матијевић са очевим сатом

сат Чедомира Матијевића из Чачка био изнет на продају 11. јула 1919. године у Бриселу. У позно доба живота, Божидар Матијевић (1922 – 1998) поклонио је сину свој позлаћени џепни сат. То бејаше најдража земаљска имовина остарелог учитеља, а у кући се причало да је новцем некад датим за часовник могао да купи једног вола.

- Отац никуд није кретао без „лонжина”, сем на последње путовање – каже син, Чедомир Матијевић (63).

Овај Чачанин данас броји пензионерске дане до којих је стигао као службеник Државне безбедности, крајем прошлог века био је и начелник Одељења ДБ у овом граду. Приповеда нам да је сат, када год би га узео у шаке, постајао путовођа кроз успомене и прошла времена.

- Он ме подсећао на све наше старе приче. Почев од детињства у Виловима, очевих гимназијских дана у Новој Вароши, па одласка у партизане 1941. године. После рата завршио је курс за учитеља, службовао у нашем и околним селима. У првој школи имао 93 ђака разних узраста, од малих до маторих, а 1948. и следеће завршио је Учитељску школу у Пећи. У првом и другом основне био је и мени учитељ, строжији него према другим ђацима, а 1960. доселили смо се у Љубић код Чачка.

Збирка породичних сећања даље каже овако:

- УЉубићу је правио кућу и школовао четворо деце, и могло је да се деси да немамо хлеба али дан без „Политике” није рачунао. Један примерак је, по његовој вољи, стављен и у ковчег, на сахрани. Причао ми је да је због новина, 1947., умало изгубио главу. Ноћу се враћао са састанка у Новој Вароши, пешице девет километара према Виловима, и налетео на заседу Удбе која је вребала четнике. Агенти га оптуже да је, као јатак, понео „Политику” одметницима, пребију али и пусте.

Међу причама староставним помиње се и сат.

- Отац га је купио од рођака Љубомира Матијевића из Вилова, а овај је одмах после рата служио војску у Словенији и донео га отуда. Годинама, то је била највреднија ствар у нашој кући. Мени је то и данас.

Чедомира је дуго копкало каква је била претходна судбина позлаћеног показивача времена, пре него што је доспео у посед Матијевића. Зато је сео, написао писмо и послао у Швајцарску, тражећи од некога у „Лонжину” ко би знао нешто баш о том часовнику. Иако није очекивао много, ускоро је добио одговор који га је задивио.

У поруци коју из Сан Имијера у Швајцарској Чедомиру Матијевићу упућује компанија „Лонжин”, документариста тог друштва Фредерик Донз каже овако:

У вези са вашим сатом серијског броја 3.628.595 са задовољством вам шаљемо информацију коју смо пронашли у нашем регистру производње, писаном руком. Реч је о џепном, позлаћеном сату, који има калибар покрета 18.25. Фактурисан је друштву `Бесијер` у Бриселу, нашим дугогодишњим агентима за Белгију, на дан 11.7.1919. године”.

Овај часовник никад се није зауставио сем приликом чишћења и замене опруге, а Матијевић је израчунао да је његова мала секундара досад откуцала 2,99 милијарди пута.

Г. Оташевић, Политика











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (2)

  • mira      | 22.Jul 2014.11:41 h

    Vidim gospodo urednici da ste jos pod pritiskom DB cim ne objavljujete sve komentare.
  • Ja...)))      | 21.Jul 2014.14:24 h

    Divna prica,a jos lepsa uspomena.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 71.512.864 посета
    Тренутно на сајту: 143 посетилац(a)