вечну кућу за покојнике широм Чачка, али и Краљева. Иако и шестој деценији, он више не броји колико је лопата земље ископао и сахранио покојника.

Овај некадашњи возач у државном предузећу, није ни сањао да ће остатак свог радног века провести на гробљу, али како каже, од нечега мора да се живи.

“Од копања рака не може се обогатити, али се може зарадити. Тарифа не постоји, већ узимам онолико колико ми људи дају, али верујте да је то врло често много више него што бих и ја сам тражио”, каже Зоран за РИНУ.

Свог тешког посла он се не стиди, већ се труди да га одради поштено и буде одговоран према људима који га позову у тим тужним тренуцима. Врло брзо се прочуло да је добар и вредан, па у једном дану понекад ископа и по седам гробница.

 На онај свет испратио је на хиљаде људи, фото: РИНА

“Креће се од шест ујутру. Кад не могу све да постигнем сам, у помоћ зовнем још неколико људи. Посао је тежак психички, али и физички. Кад кренем копати никад се не зна на какву ћу земљу наићи. Неретко је ту и пуно камења и тврдо тло, па се не може прићи више од педесет центиметара, а свака рака мора бити дубока бар 1,3 метра. Никад није лако, лети те пржи сунце, а зими режу ветар и мраз”, каже овај гробар.

Они који га познају, кажу да је ту да свима и увек изађе у сусрет, у свако доба дана. Понекад се лопате прихвати и без пара, јер зна како је то кад се нема и неће да стаје на муку ожалошћеној породици. До пензије му је остало још само пет година, и он жели да је дочека као гробар.

“То је посао ког сам се прихватио, није можда најидеалнији али је мој и бирао сам га сам, зато ћу наставити да радим и копам све док будем могао. У Градском зеленилу радио сам по уговору и зато би ми значило да ту приведем и свој радни век крају, то је моја једина жеља”, сетно каже овај вредни Чачанин.

ГЗС/ РИНА

Жеља му је да дочека пензију, фото: РИНА