којим је одбијен тужбени захтев за раскид уговора о стамбеном кредиту у францима. О овом предмету основни суд ће поново одлучивати.

- Најновија одлука потврђује оно што Удружење "Ефектива" више година указује а то је да су стамбени кредити у францима подложни раскиду, због драстичног скока курса франка у односу на динар и евро, односно промењених околности од када је кредит одобрен - каже за "Блиц" Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива".

До сада је преко овог удружења предато више од 500 тужби. У Србији у судове стижу колективне тужбе клијената задужених у францима против банака али пресуде су за сада само појединачне.

У својој одлуци ВКС је детаљно указао на пропусте другостепеног суда, који је преиначио одлуку Основног суда у Новом Саду из априла 2015. који је одобрио раскид уговора који је између клијената и банке закљученог 2007. године и анекса тог уговора закљученог четири године касније.

У овом случају након правоснажне пресуде банка је била добила могућност да наплату кредита изврши продајом непокретности на коју је била стављена хипотека. ВКС је сада наложио Апелационом суду у Новом Саду да у поновном поступку поуздано утврди да ли је и у којој мери дошло до промењених околности од закључења спорног уговора између странака.

Након тога ће, како се наводи у одлуци ВКС, "водећи рачуна и свим осталим околностима конкретног случаја и међусобног уговора странака оценити да ли су испуњени услови да се уговор раскине и у складу са тим донети на закону засновану одлуку".

ВКС је у одлуци напоменуо да није споран став Апелационог суда да промена курса страних валута у односу на динар није неуобичајена појава на домаћем девизном тржишту.

- Међутим, то не значи да свака па и енормна промена курса представља уобичајену појаву - сматра ВКС који поред осталог подсећа и на констатацију Основног суда (који је одобрио раскид уговора) да је "тужиља узела кредит за куповину куће, а да јој сада за његово враћање треба неколико таквих кућа".

Судска пракса окреће се ка клијентима

Како преноси РТС, у Удружењу клијената "Швајцарац" сматрају да судови постају свесни чињенице да енормни раст курсних разлика обесмишљава свако фер уговарање кредита.

Тврде и да се европска судска пракса у споровима код индексираних кредита у швајцарској валути полако окреће ка клијентима јер донедавно судови нису узимали у обзир заштиту потрошача, већ само интересе банака.

Адвокат Јелена Павловић каже да је то једна кључна ствар која се десила имајући у виду да "овај производ није креиран у Србији већ је увезен".

- Сви судови у региону на идентичан начин су се понашали у овим споровима утврђујући да је индексација у валути швајцарског франка била непоштена обзиром да клијенти нису добили праве информације како ће тај индекс деловати не само на главницу него и на ануитете - каже Павловићева.

Нису били обавештени о ризицима

Саша Девић је пре девет година такође узео кредит индексиран у швајцарској валути који му је исплаћен у динарској противвредности. Од тада рата му стално расте као и главница упркос редовној отплати кредита. То није каже једини разлог за незадовољство јер сматра да га банка није обавестила правовремено о могућим ризицима.

Охрабрен је пресудом Врховног касационог суда па ће покренути тужбу против банке јер сматра да има више основа за то.

- Сад размишљам о тужби - да тужим за индексацију у францима и да тужим за евентуални одштетни захтев и поништај променљиве каматне стопе код оне која је везана за либор, који практично прати ту флуктуацију швајцарца, евра и динара. Тај либор је требало стално да пада. Поједине банке су фиксирале каматну стопу супротну закону без сагласности друге воље - каже Саша Девић, клијент задужен у францима за "РТС".

Стручњаци али и дужници са стамбеним позајмицама у швајцарцима очекују да се проблеми реше такозваним кровним прописом. Земље које су најпогођеније кредитима у швајцарској валути попут Пољске, Мађарске и Хрватске су донеле законе који олакшавају отплату.

Решење би могли да очекујемо и у Србији после великог светског скупа правника из те области који ће на јесен бити организован у Београду.

Извор: Д. Нишавић / Блиц