година нису славно прошли са узгојем воћа али ове године у своје засаде улазе само да би лечили оболела стабла воћа. Већина њих има кредите а сада су у ситуацији да немају од чега да плате рату. Целокупан овогодишњи род воћа завршио је на земљи тотално не употребљив за продају, домаћини немају никакву зараду а у своје засаде сад улажу додатно куповином препарата за заштиту. Болест се услед честих киша интензивно шири, воће трули, биљке су инфициране и да би сачували стабла за наредну годину принуђени су да се још више задужују. Један од њих је и Пантелић Владимир из села Блазнава који под воћем има 17 хектара.
„Ово је трећа година за редом да нас прати лоше време, било је града кише свега али ове године смо најгоре прошли. Од три хектара нектарине ништа нисам вајдио, све је иструлило само смо чистили стабла од трулих плодова и избацивали из њиве. Вишњу сам дао по 25 динара и од тога платио раднике већи део је пропао. Шљиве имам сорту Стенлеј надам се да ћу ту бар нешто успети да искористим, остале су исто због лошег времена страдале. Јабука је једино за сада бар код мене добро али покривена је противградном мрежом па је сачувана бар колико толико. Све што смо требали да продамо и да имамо зараду нама је пропало и сада смо у великом проблему. Ја дугујем банци око четири милиона динара, надам се да ће нам одложити враћање дуга на годину дана“, рекао је за ТопПрес Владимир Пантелић.
Владимир Пантелић у свом воћњаку
Иста мука мучи и Душка Креманца из села Винча. Овај домаћин се бави пољопривредом дуги низ година овакву годину не памти.
„Бивало је лоших година али нас већ пар година прати лоше време а ове године нема шта нас није снашло. Ни сам не знам шта да радим више, сав род је пропао ово што је остало болесно је и само сада купујем препарате да сачувам стабла ако би следеће године имало нешто. Имам 11 хектара под воћем, нектарине беремо и бацамо на земљу да би сачували стабло од даље болести, шљива ће завршити у ракији, винова лоза је уништена тотално. И ја имам дуг према банци и не знам од чега да враћам јер немам шта да продам да бих сакупио новац, надам се да ће нам банке изаћи у сусрет и разумети наше проблеме јер ипак смо дугогодишњи клијенти и треба нам помоћи“, казао је Душан Креманац.
Општина Топола је већ предузела прве кораке како би се овим домаћинима помогло.
„Чекао сам да министарство изађе са уредбом везано за пољопривредне кредите али се то на жалост није десило. Сваки дан смо под притиском људи да несто учинимо и помогнемо им јер не могу да сервисирају кредите. Сви људи са угрожених подручја су у истом проблему. Да су подигли кредите у пословним банкама финасирали производњу и онда су им град и олуја све или делимично убили да људи сада немају начин да врате те кредите. Општина Топола је успела да у разговору са Комерцијалном и Прокредит банком постигне договор да се наша газдинства која имају кредите веће од 1500 евра а имају записнике о штети на свом газдинству могу обратити банци и добити репрограм кредита на додатних 12 месеци. Како би сачекали наредну годину. Обавићемо састанак са директорима Интеза банке и мислим да ћемо и са њима постићи споразум. У ове три банке је највећи број пољопривредника кредитно задужен“, рекао је у изјави за ТопПрес Драган Јовановић председник Скупштине општине Топола.
Процедура за домаћине који имају дуговања према банкама је следећа:
„Треба да дођу у општину, узму записник о штети и носилац кредита потписује захтев за репрограм заједно уз мој потпис, потребно је да измире само камату за предходни период, банци се шаље молба, потврда о штети и то је то. Тренутно смо једини у Србији који покушавају и на овај начин да помогну. Ово вази само за газдинства која су регистрована у општини Топола“, истиче Јовановић.
ГЗС/ ТопПрес
