Како је настала најпознатија мајица о Сабору у Гучи

Чачак – Неизбежан посетилац сваког Драгачевског сабора трубача јесте Милорад Милошевић (60), таоц завичајних Прањана под Равном гором и човек

који је више од половине живота провео у Скандинавији. Тест пилот у фабрици аутомобила „Волво” деценијама је паковао живот тако да се на почетку августа обавезно појави у родној сувоборској варошици и, кад куцне час, крене ка Гучи.

-Долазио сам из Шведске најчешће колима, научио пут напамет. Гетерборг – Прањани 2.100 километара пречицама, преко Немачке, Чешке и Словачке, али није досадно. Седнем, пустим диск са трубачима и не заустављам се до завичаја – приповеда Милошевић за Глас западне Србије.

Каже да му сваки дамар заигра кад чује српску трубу и тако је, пре 15 лета, дошао на једну чудновату замисао.

-Можда је мој највећи успех колекција штампаних мајица, коју сам тада смислио и лансирао, возећи ауто кроз Европу, ка Гучи. Тако је настала она, сада већ чувена мајица са текстом „Ј.... земљу која Гучу нема”, уз потпис „Вилијем Шекспир”. Видим да се продаје и ове године на Сабору – прича Милошевић.
Прву мајицу са тим текстом он чува на вешалици код куће, а још један његов изум – парола штампа се годинама на текстилу: „Ракија connecting people”.

Нова мајица за коју је текст срочио такође Милошевић, фото: ГЗС

Милорад се не хвали својим енглеским, и кад нешто запне сналази се како уме. Тако је неколицини пријатеља из Шведске, који су се у најстаријој гучкој кафани „Код Дача” гостили хајдучким ћевапом, тај специјалитет превео као „gerila kebab”. Водио их је свуда и живо их је занимало колико се пива попије на једном Сабору.
- Не могу тачно да вам кажем у боцама, али знам да је то једно средње језеро – одговорио је.
Шта за њега, после свих ових година, значе Гуча и Драгачевски сабор трубача?

-Гуча ти је као кафа три у један. Много добре свирке и трубача, за свачију мерак да се поједе и попије, и да се весели, и на крају много згодних дама. А најјачи доживљај за мене је отварање финала на Сабору, кад одједном јекне 200 најбољих трубача које Србија има. Крене суза из ока, а ја се најежим иако није зима.
Његова чувена мајица преведена је на пет језика, енглески, француски, немачки, словеначки и македонски. Кад је видео македонску верзију одушевио се, замолио саборашицу да је скине и платио мајицу. А ту пише: „Да го еба земљата шо нема Гучата”.

Спрема се за повратак у Гетеборг, само што је променио превоз:
- Сад идем авионом, 140 минута.
Срели смо се, као стари познаници, данас у Чачку и он је пре повратка у Прањане, као дисциплиновани возач, попио само кафу у „Жутој кући”.
Вели да му је намештење у развојном сектору „Волвоа”, где се проверава свако ново технолошко решење у усавшавању ових, и иначе добих аутомобила. Шта он вози кад је у завичају, да није „волво”?
-Није, имам малу „опел корсу”. Један мој друг каже: „Троши к`о кандило”.

ГЗС/Г. Оташевић