на тренутна дешавања у граду на Лиму, поставивши питање из чувене Дисове песме.
,,Општа дилема нормалних људи којих је на жалост сваким даном све мање, јесте: да ли запловити низводно реком бесмисла која сваког часа све више надолази и која руши све пред собом, или стати у одбрану себе самог и свега оног што се изграђивало у теби цели живот. Тај унутрашњи материјал је тотална супротност оном љигавом флуиду који се данас лако провлачи кроз рупе и кратере друштва запљускујући свакога од нас, који фарба и трансформише ненормално у нормално, који крађу и безакоње лако и без проблема озакони. Флуид у којем олош постаје авангарда, а шљам и глиб пливају на површини док се поштени, напредни и морални даве у бујици неправде. Ово је слика мање више целе планете али ја ћу се задржати само на локалу тј. на територији до скоро наше прелепе општине. Средине која је дуго одолевала бесмислу и свему оном што та пошаст доноси са собом. За кратко време сви се уверисмо да и немогуће може постати могуће. Могуће је без проблема куповати гласове на изборима, као што је могуће оно што нико у Пријепољу није смео ни помислити, а не учинити, формирати чисто једнонациналну власт, а после тога свакој бесмислици су врата широм отворена. Могуће је куповати скупи намештај без тендера. Возити службене аутомобиле као своје. Тући се на општинским манифестацијама као на вашару. Проневерити огроман новац који је предвиђен за надокнаду штете од поплава,” наводи Хоџић.
Он тврди да је у граду на Лиму све оно што је некада било немогуће постало могуће.
,,Постало је могуће асфалтирати путеве преко својих имања све до штала и викендица општинских функционера. Могуће је да вам сокаци дужине целих 40 м постану "капиталне инвестиције" и који се асфалтирају тако што се добро припреме грабуљама и мотикама, а онда се по утабаном шљунку разастре 2-3 цм асфалта специјалним лопатама са кривим држалицама, па вам те уличице убрзо постану лијехе у којима успева маслачак. Могуће је да вам брдо смећа постане заштитни знак на уласку у град. А инвеститоре из Турске који нам изградише школе, вртиће, Дом културе и болницу опремише, општинска власт игнорише не желећи са њима чак ни кафу да попије, само зато што су те инвестиције договорене за време претходне општинске власти, или можда зато што су баш Турци... Уверисмо се да је могуће поскупљати грејање и кад мазут појефтињује, није ли то бесмислено? Смеће и вода за тричавих 50 % поскупе, а цела држава бруји од хвале како ће пензионерима бити много, много боље. А да бесмисао буде потпун, у истом дану генијалци смисле како да мирно владају до краја мандата, сматрајући да је све на продају, ето дадоше одборницима по 10.000 динара месечно, без обавезе да долазе на скупштину или било шта проговоре за говорницом. Само треба да гласају и да ћуте“ навео је Хоџић запитавши се да ли ће одборници позиције баш сваку бесмислицу подржати надајући се да, познајући поједине, на то ипак неће пристати.
,,Да ли имате други израз осим бесмислица ако одборник владајуће странке на скупштини изјави да је привилегија живети у становима, а у којима немате никакву другу алтернативу осим даљинско грејање? Који избор имају ти грађани? Шта је улога власти у Пријепољу? Је ли да себи сваким даном ствара нове привилегије запошљавајући родбину и повећавајући сопствена примања, или да брине о свим грађанима чинећи нам живот лакшим и лепшим? О економији и привредном амбијенту нећу ни да пишем јер то је материја коју они нити могу, нити хоће разумети...
Бесмислице и лажи које нам преко друштвених мрежа пласира представник власти без образовања и предњих зуба, као и харанга коју локална власт води преко телевизије која је само за то плаћена третирајући опозицију као државне непријатеље, обесмишљавају демократију и намећу питање је ли ово повратак у једнопартијски систем? Да бесмисао буде потпун, примјетно се труде и представници осталих медија, па новинарка са скупштинске седнице извештава на начин да су "неки одборници опозиције нешто говорили и предлагали..." а опет други, као важну вест у ударном термину дневника, објаве да ће убудуће одборничку групу СДП предводити нови председник. Таква "грешка" се не прави случајно јер се оваква вест проверава два пута пре објављивања. Ови примери су најгрубље гажење новинарске професије и пљување по себи.
Свака сличност у овом тексту је намерна, а сви они који се препознају нека знају да сам баш на њих мислио.
Нама који нећемо да се помиримо са увођењем севернокорејског система у Србији не преостаје ништа друго до да још једном цитирамо великог песника Владислава Петковића Диса: "Има ли смисла бесмислу стати на пут?" Ето, ми одборници СДП-а стојимо и стајаћемо док год не испратимо и ово лудило као и она претходна која су протутњала овим просторима” закључио је Хоџић.
ГЗС
