није зажалила што се није определила за градску средину. Док је у модерним учиноцима централно грејање нормална ствар, у сеоским је ситуација ипак мало другачија, па Ружица прво наложи ватру, а онда са осмехом дочека своје ђаке.

„У шали кажем да сам ја патка са својих шест пачића. Они су моја друга породица и нераздвојни смо седмерац”, рекла је Ружица за РИНУ.

Радни дан ове вредне жене почиње у пет сати ујутру, а како би стигла да основне школе у селу Срезојвци, промени чак три аутобуса, али ништа јој није тешко јер ради оно што воли.

После обавеза у школи, стигне да се посвети у свом мужу, па и напише неки стих

„За успех у животу кажу да је потребно оно – нешто. Ја мислим да је то нешто уствари љубав и то према свему. То је кључни састојак за све и онај прави зачин у свакој чорби”, прича Ружица.

Међутим, кад сеоска учитељица заврши посао на њеним леђима је још пуно обавеза, јер је код куће чекају муж и три кћерке, али и послови у кући и штали. Све се стиже кад се има воље и позитвне енргије па тако Ружица стиже да напише и по неку љубавну песму, посвећену наравно мужу Миловану.

„Никад се нисам покајала што сам се удала на село,живим 100 на сат и то ме држи”, закључила је Ружица.

РИНА