На овом месту састали су се Тито и Брежњев: Брдо мира, сведок српско - руског братства 



 

На овом месту састали су се Тито и Брежњев: Брдо мира, сведок српско - руског братства
19.10.2019 10:59 | 2 коментар(а)



Горњи Милановац - С јесени 1944. године припадници Црвене армије учествовали су у ослобађању таковско - рудничког
Брдо мира у Горњем Милановцу, фото: РИНА

краја и овог дела Србије и тада је око 500 совјетских бораца положило живот за слободу нашег народа. Данас земни остаци 408 црвеноармејаца почивају у костирници на Брду мира више Горњег Милановца.

„ У том својеврсном меморијалном парку постоји споменик из 1956. године где су били похрањени земни остатци припадника Друге пролетерске бригаде. Шест година касније, 2. октобра 1962, председници СФРЈ и СССР - а, Јосип Броз тито и Леонид Иљич Брежњев присуствовали су на брду мира свечаности 408 црвеноармејаца који су до тада почивали у разним местима Србије, и тог дана њихове кости сабране су овде, под заједничку хумку. То је на нашим просторима био један од  најзначајнијих догађаја у другој половини 20. века, и церемнија коју је обележило присуство двојице тада изузетно утицајних људи у свету” - рекао је за агенцију РИНА историчар из Горњег Милановца Александар Марушић, директор овдашњег Музеја таковско рудничког краја.

Председници су се око 12 сати појавили на Брду мира заједно са супругама и Тито је поручио да престану вучји погледи у туђа дворишта а Брежњев се залагао за братске односе. Совјетска страна је, иначе, инсистрирала да Брежњев присуствује сахрани. Један од преводилаца међу високим гостима тог дана био је и Борислав Милошевић чији је брат Слободан после три непуне деценије дошао на чело Србије.

Брежњев и Тито на Брду мира 1962. године, фото: Музеј рудничко-таковског краја

„У граду са 4.000 -5.000 становника тада се окупило 25.000 гостију и догађај је обележио историју југословенско - совјетских односа, а привредна сарадња кренула је  узлазном линијом” - напомиње Марушић.

Одавање почасти на Брду мира, фото: РИНА

Ковачевић: Негујемо место које спаја два братска народа

Данашњи председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић, подсећа да је крајем прошле године овај град, заједно са Министарством привреде Владе Србије обновио спомен комплекс на Брду мира, као симбол страдања српског народа, и додаје:

„ У хумкама на Брду мира похрањени су остаци цевеноармејаца који су заједно са нашим борцима учествовали у ослобађању Горњег Милановца. То место повезује два народа и ми смо желели да добије нови изглед. Поред уређених пешачких стаза и осветљења, урађен је и амфитеатар како би сви који посете ово место могли и да науче много чега из богате историје Србије”

Дејан Ковачевић, фото: РИНА

Занимљиво је да је идејно решење за данашњи изглед споменика на Брду мира дао Десимир Жижовић Бујин, током Другог светског рата припадник равногорског покрета, а после тога аутор стрипа „Дечијих новина” о младим партизанима под називом „Мирко и Славко”.

 

ГЗС/ РИНА

25.000 посетилаца одало је почаст црвеноармејцима, фото: Музеј рудничко-таковског краја

 Александар Радионов представник Руске амбасаде, положио венце на Брду мира,  фото: РИНА

Фото: РИНА











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Brdo mir putin medvedev rusija beograd medvedev

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (2)

  • mi      | 20.Oct 2019.22:10 h

    u milanovcu treba da postoji ulica crvene armije ili ruskih heroja ziveo srpski i ruski narod
  • Чилеанац      | 19.Oct 2019.18:41 h

    Био је то велики догађај. Изашло је много народа, ишла је чак и чачанска гимназија. Леонид Иљич тада јесте био председник Совјетског Савеза, али је Генсек још био Никита Сергејевич Хрушчов (до 14.октобра 1964.). После церемоније посетио је "Заставу" у Крагујевцу. Као великом колекционару аутомобила наши су му поклонили фићу. Нећу џабе, рекао је Леонид Иљич. хоћу да платим. Па, добро, педесет динара. Онда је он извадио новчаницу од сто динара, и рекао, не треба кусур, узећу два. Наравно, то је виц. После много година, мислим, ипак, да није. Тада су вицеви били ретки. Ако не пазиш коме и где причаш, преузме те Пантелија Васовић. Сада је боље.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.425.531 посета
    Тренутно на сајту: 152 посетилац(a)