Драгачево у Европској унији 



 


Драгачево у Европској унији
09.10.2014. 09:53 | 0 коментар(а)



Вучковица у Драгачеву, Лучани– Мартин Данијелс (52) гаји семе кромпира у свом селу Маркнес у Холандији

Мартин Данијелс у Драгачеву (Фото Г. Оташевић) 

и стигао је ономад у Драгачево да осмотри како овде расте. Српски сељаци, по традицији, семе купују од Холанђана и нису једини јер компанија „Агрико”, која поред Данијелса обједињује 900 његових земљака коопераната, слови за водећу у свету по узгоју семенског кромпира.

Покрајина Флеволанд је од три до пет метара испод нивоа воде Северног мора, али овај фармер безбрижно путује по свету.

Прошле године био сам у северној Африци и Израелу, до сада сам посетио укупно 20 земаља. Путујем углавном тамо где је већ стигло наше семе – каже Мартин Данијелс за „Политику”.

Тако се са још 18 фармера из Холандије обрео у Драгачеву, где су им домаћини били предузећа „Арум” из Земуна које заступа „Агрико” у Србији, и „Агромобил” из Гуче, које већ две деценије послује по узору на холандске кооперације. Ово је била прилика да наши ратари из прве руке чују шта их чека ако једног дана уђу у Европску унију.

Много рада – вели Данијелс. Наследио сам, по занату, мог оца Јозефа који је такође обрађивао земљу, али је 1950. године имао само 28 хектара у полдеру, исушеном морском дну. Затим смо куповали део по део, он је умро пре 19 година а био ми је и ортак и друг, али сам ипак успео да посед повећам на 132 хектара.

Овај земљорадник гаји суперелитно и елитно семе кромпира на 43 хектара, унапред зна да ће имати годишњи принос од 2.000 тона и да је откупна цена од 20 до 30 центи по килограму. О пласману уопште не размишља, то је обезбеђено преко „Агрика”.

Производња је изузетно рентабилна али је могућа тек сваке треће године, пошто у међувремену два лета мора да одмара ту земљу, сејући друге културе. На осталих 89 хектара наизменично гаји остало поврће и биље, највише црни лук.

Имам двојицу радника, Холанђана, од 24 и 52 године, и плаћам их заједно са доприносима држави, 25 евра по сату. И они од свог дела уплаћују неке доприносе. У Холандији не постоји порез на земљу, већ само на приход. На годишњи приход до 10.000 евра не плаћа се ништа а изнад тога је стопа растућа, па код великих произвођача достиже и 50 одсто.

Данијелс прича да он има и допунски извор зараде, јер као посредник обезбеђује радну снагу из иностранства за фармере у Холандији. На те привремене послове долазе махом Пољаци, али домаћина коштају 16 евра по сату иако су становници Европске уније.

Они су обична радна снага у пољопривреди, а Холанђани раде стручније послове – објашњава разлику Данијелс.

Гости су се у Вучковици, уз пиво и хајдучки ћевап, уверили да српска збиља има и лепшу страну, па Мартин искрено збори да га тишти исто што би и сваког нашег сељака. Нема помоћ, одмену и наследника:

Супруга и ја имамо четири ћерке, од 7. до 28. година. Најстарија има момка али он се не бави земљорадњом. Поред наше деце гајимо и једно усвојено, девојчицу.

Како ће српски земљоделци ухватити корак са светом?, питамо.

Тешко, али мораће. Кооперативе су нам једина будућност, само што је овде потребно велико време да би се то схватило – цени Ратко Вукићевић, власник гучког „Агромобила”.

Он наводи и два искуства из ове средине. Прво се тиче задруге „Воћар Драгачево” у Котражи о којој се 2003. године распитивао један Холанђанин, спреман да уложи капитал. Хтео је, пре тога, да зна може ли задруга да се уреди као акционарско друштво и то у року од једне године, а Вукићевић му је одговорио да „у принципу може, али за једну годину не може”. Холанђанин је тада рекао да ће све дуже од године бити касно. Ето, задруга је данас у стечају.

Један од водећих светских стручњака за семенски кромпир, Клас Дијкстра, пре неколико година говорио је земљорадницима у Рудном на Голији о неопходности да се удруже у кооперативе. Један старији мештанин питао је шта бива са оним који не жели, а Холанђанин му одговорио: „Неће постојати”.

Г. Оташевић, Политика







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.174.648 посета
Тренутно на сајту: 127 посетилац(a)