Спречавање синдикалног организовања кошта 50 хиљада динара, кривичне одговорности нема 



 

Спречавање синдикалног организовања кошта 50 хиљада динара, кривичне одговорности нема
29.05.2020 10:05 | 0 коментар(а)



Иако је спречавање синдикалног организовања у Србији кривично дело са запрећеном затворском казном,
Фото: БИФ

пресуда послодавцу из Сремске Митровице показује да је довољно платити новчану казну – и ником ништа. Оштећени оваквим споразумом – радници који су морали да се ишчлане из синдиката а они који нису хтели добили су отказ – немају никаква законска права, пише портал 021.
Кривична пријава против Миодрага Анђића, директора Водопривредног предузећа „Регулације“ из Сремске Митровице, одбачена је, јер је пристао да уплати износ од 50 хиљада динара у хуманитарне сврхе, потврђено је за 021 у Основном јавном тужилаштву Сремске Митровице.


Миодраг Анђић, до одлагања, кривично је гоњен због кривичног дела спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања за које је запрећена затворска казна до две године или новчана казна.


Институт одлагања кривичног гоњења (опортунитет), иначе, може да се примени за одређена кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година. Минимални износ који осумњичени мора да уплати како би кривично гоњење било одложено је 40 хиљада динара.


Оштећени у оваквим поступцима немају права


Милена Васић правница YUCOM-а каже за 021 да је једини услов који закон постављла да казна затвора за кривично дело буде до пет година.

„Оно што јесте проблем је да се тај институт опортунитета врло арбитрарно примењује у смислу да тужиоци код нас сматрају да могу да га примене кад год је испуњен тај законски услов, док са једне стране која је више теоријска и која не постоји у самом закону, али је можемо наћи у Закону о јавном тужилаштву која обавезује тужилаштво да поступа у јавном интересу. Имамо став да тужилаштво не може кад год жели да примени опортунитет већ да треба да гледа целисходност кривичног гоњења, односно да се ради о кривичном делу које није од веће друштвене опасности”, објашњава Васић.


Како истиче, оштећени, у оваквим поступцима немају никаква права зато што се особа која је испунила обавезу коју је прописало тужилаштво не сматра осуђиваном.
„То је у ствари тај највећи проблем, што се не води рачуна о лицима која су оштећена оваквим споразумом. Овде сада није питање казне, већ више поруке која се шаље у јавност о друштвено прихватљивом понашању. Мислим да би тужилаштво у оваквим случајевима могло да постигне споразум о признању кривице уз одређену казну која може бити симболична, било шта што би учинило да суд призна да је овим лицима кршено право и то би могло да има много већи друштвени значај од опортунитета”, закључује Васић.


Мамац за друге послодавце


Уредник портала Радник.рс Милош Вучковић каже за 021 да тужилаштво очигледно не види да је јавни интерес заправо слобода синдикалног удруживања без обзира што је она наведена у Уставу Србије као право грађана.
„Будући да је кривична пријава одбачена могуће је да неки други послодавци повучени овим случајем могу нешто овако слично да учине знајући то коштати 50.000 динара, па ће вероватно ставити на вагу то, колико они могу да профитирају, а колико може да их кошта”, истиче Вучковић.


Како наводи, немогуће је тачно проценити колика је директна штета за раднике који су се ишчланили из синдиката, јер је то нешто што је тешко лицитирати, али сигурно је да су они оштећени.


Додаје да можда постоји и скривени интерес иза овакве одлуке.


„Да је ово дело гоњено и да је директор осуђен они не би могли да учествују у јавним набавкама зато што је Законом о јавним набавкама предвиђено да мора да се потписује изјава да одговорно лице није осуђено ни за прекршајно ни за кривичо дело. На тај начин би њима било спречено учествовање док не именују другог директора”, закључује Вучковић.


Ко превише пита – отказ


Пријаву против Анђића поднео је Миодраг Брадоњић председник Самосталног синдиката запослених у пољопривреди, прехрамбеној, дуванској индустрији, водопривреди и шумарству Војводине након што је предузеће у уговоре о раду кључило и одредбу која прописује иступање из синдиката. Брадоњић каже за 021 да се, у међувремену, већина радника под притиском ишчланила из синдиката, па су самим тим, и синдикат и радници у губитку.


Како су тада за 021 причали радници овог предузећа неколико дана након што је предузеће приватизовано од њих је тражен списак запослених који су у синдикату, тражили су од њих да се ишчлане, а једном раднику који је преиспитивао уговор, нарочито члан о иступању из синдиката, уручен је отказ.

ГЗС/Биф





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


SINDIKAT KRIVICNA ODGOVORNOST

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 87.715.909 посета
Тренутно на сајту: 79 посетилац(a)