свакодневно
"долази у своју канцеларију" која
се налази на отвореном испред цркве у
том граду, како би људима попуњавала
обрасце.
Била
је запослена у Општинском суду у Горњем
Милановцу 40 година, а сада, у пензији
Милка је сасвим случајно наставила да
ради сличан посао, додуше на улици.
"Прија
ми је једном послала коверат са папирима
да јој то попуним. Потом и рођак из
Теочина и онда се јављало све више људи
да им помогнем око разних образаца, јер
је то, углавном, компликовано и људи се
плаше да не погреше", прича она за
ГЗС.
Милка
каже да су то махом људи са села, који
имају своје обавезе, а она има добру
вољу да им помогне. Углавном, како наводи,
попуњава обрасце везане за субвенције
у пољопривреди, формуларе за регистрацију
пољопривредних газдинстава и свима
излази у сусрет.
Милка Гачић, Фото: ГЗС
Она
свој "посао" ради не очекујући
накнаду, али суграђани су јој захвални
за помоћ, па донесу понешто.
"Често
су то јаја, лук, пасуљ, кафа, сир, кајмак
и ракија да би ми захвалили. Ја то примам,
што не бих. Била ми је јуче једна жена
из Драгоља и дала ми новине да читам кад
нема муштерија. Јер некад буде ред овде,
а кадкада само двоје, троје људи",
закључује ова хумана пензионерка.
Глас
западне Србије