албански и муслимански војници зверски су убили, заклали, одрали и запалили преко 400 деце, жена и стараца. Од тог се злочина село никада није опоравило, а жртве су канонизоване као свете. Величани су дали огроман допринос и у ранијим ратовима за ослобођење ових простора од окупатора, пише агенција РИНА. 

У Велици данас живи знатно мање људи него некада. Живот им није лак. Чланови хуманитарне организација Срби за Србе посетили су ово село, а том приликом наишли су на шестогодишњу Николину Јокић. Мала, бистра, весела, хитра и прелепа девојчица, али са једном великом муком.

„Николина слабо чује и носи слушне апарате. Зато не може да научи лепо да прича. Иде на терапије, па се надамо да ће бити боље. Кренула је и у школу” – појаснила је њена мајка Слађана пожелевши организацији Срби за Србе добродошлицу у њихов скромни дом.

Слушајући Николину не могу да се разумеју све речи, а ова крхка девојчица више говори својим радозналим погледима, широким осмесима и дечијом раздраганошћу.
„Она је наша мезимица и својом ведрином даје нам снагу да се боримо чак и онда када клонемо. Нажалост, њен најстарији брат Светислав (19), такође, има проблеме. Ишао је у школу за децу са сметњама у развоју. Поред њих двоје, имамо још Богдана (16) и Дијану (13) који су, Богу хвала, здрави. Ђаци моји због школе сваког дана пешаче по четири километра до главног пута где их купи аутобус” – додала је мајка.

Мала Николина живи у трошној каменој кући, фото: Хуманитарна организација Срби за Србе

Породица Јокић живи у каменој кући старој скоро 50 година. Снажан земљотрес који је погодио њихово подручје пре пар година додатно је оштетио ову, ионако, неусловну кућу која је тренутно у катастрофалном стању. Крпе је колико моу, али пукотине су и голим оком видљиве, а од намештаја је дотрајало баш све.

Глава породице, отац Драган је, нажалост, укљештио пети пршљен, па не може да ради озбиљније послове, таман да и има неког посла. У таквим условима није лако подизати четворо деце.

„Трудимо се бар да обрађујемо нешто мало земље. Држимо и једну краву, коња и седам оваца. Велики нам је проблем и дуг за струју од 1.400 евра. Од сигурних примања имамо само социјалну помоћ и дечији додатак што износи укупно 192 евра. Једва преживљавамо, тако да нам је тренутно незамисливо то да отплатимо” – каже још отац.

Шетајући око куће с јунакињом наше приче Николином, сазнали смо да јој, за сада, мајка ради домаће задатке. Грицкајући грисине открила нам је и своју једину жељу:

„Нећу да ми буде хладно.”

Божић је симбол рађања наде, а мисија Хуманитарне организације Срби за Србе је испуњавање дечијих жеља.

Породица Јокић одлучила да остане на селу али се живи веома тешко, фото: Хуманитарна организација Срби за Србе

"Да бисмо унели божићну чаролију и у живот мале Николине, биће потребно пуно посла. План је да породици Јокић помогнемо око санације куће, набавке покућства и пољоприведне механизације. За успешну реализацију акције потребно је преко 10.000 евра и зато позивамо све људе добре воље да нам помогну", рекли су у хуманитарној организацији Србе за Србе.

ГЗС/ РИНА