син је краља Милутина, под чијом је владавином Србија осигурала премоћ на Балканском полуострву. После очеве смрти, у борби за престо надвладао је брата Константина и рођака Владислава, сина краља Драгутина, и крунисан је 1322. у манастиру Жича.

Претходно је, после покушаја да збаци оца, делимично ослепљен и протеран у Цариград. При ослепљењу, јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао да ће му вратити вид. Провео је пет година у Цариграду као заточеник у манстиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазвао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Када је прошло пет година, свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах затим подигао храм Високи Дечани по којем је и назван Дечански. Победио је 1329. војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја (Византија) склопиле војни савез против Србије, не чекајући напад потукао је Бугаре код Велбужда 1330. и осигурао превласт над Македонијом, што је учврстило Србију као најмоћнију силу на Балкану. Кад је под утицајем друге жене намеравао да престо остави сину из другог брака, прворођени син Душан га је збацио и затворио у град Звечан, где је задављен на данашњи дан 1336. године. Са светим Савом и светим кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагодарнијих личности и светитеља које је дао српски народ.

ГЗС/Велики Парк