2050. очекујемо да ће тај проценат бити и 50 одсто, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
Говорећи на онлајн конференцији "Србија постаје зелена", а поводом Дана планете Земље, Михајловић је нагласила да је управо визија Србије да постане зелена, односно, енергетски ефикасна, без депонија и са чистим рекама.
"Данас је Дан планете Земље, али верујем да свакао од нас зна да морамо сваки дан да чинимо све што можемо како би наша животна средина остала здрава и чиста, не само за нас, већ и за све будуће генерације", рекла је Михајловић.
Указала је да се свет тренутно налази између две кризе - здравствене и еколошке.
Михајловић поручује је потребно да свет буде јединствен и солидаран како би изашао из обе кризе.
Истиче да Србија жели да постане зелена и додала да у прилог томе говори и усвајање четири кључна закона из области енергетике, усвајање Закона о климатским променама, као и рад на Националном плану за енергетику и климу.
"Ми смо земља која прави потпуно нову стратегију у развоју енергетике - то значи нема више ниједне одлуке из области енергетике, а да не говоримо о томе како то утиче на животу средину", подвукла је Михајловић.
Међутим, указује, није довољно само доношење закона, подзаконских аката, мењање столарије и грађење електрана из обновљивих извора, већ, каже, потребно и да сваки појединац промени своју свест.
"Свако од нас мора да мења своје размишљање и свест о томе шта може учинити како би животна средина била здравија, чистија и лепша", закључила је Михајловић.
Пикап: Екологија није трошак
Најскупљи сценарио за Србију би био да игнорише трошкове повезане са климом при доношењу стратешких одлука, оценила је стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији Франсин Пикап у разговору са Центар за промоцију науке поводом Светског дана планете Земље.
Српска економија је већ претрпела губитке веће од шест милијарди долара од 2000. године због екстремних временских услова. Процена УНДП о социјално-економском утицају климатских промена на Србију јесте да уколико не успе да декарбонизује своју привреду, укупна штета би могла да нарасте на 11 милијарди долара до 2030. године, упозорила је она.
Србија се налази у региону који је веома осетљив на климатске промене, где је просечан пораст температуре много већи од глобалног просека, истакла је Пикап и навела да је само у Београду 13 од 15 најтоплијих година икада забележених било после 2000. године.
Са оптимистичније стране, постоје знаци да Србија показује политичку посвећеност транзицији ка нискоугљеничној и циркуларној економији, навела је она, подсећајући на усвајање Закона о климатским променама.
Пикап је позвала људе у Србији да им помогну у откривању илегалних депонија у земљи, а то могу да ураде лако и анонимно путем мобилне апликације "Уклони дивљу депонију!" коју је УНДП развио у партнерству са Агенцијом за заштиту животне средине.
Да би помогао у сузбијању загађења ваздуха, УНДП је позвао иноваторе да предложе нова решења за побољшање квалитета ваздуха у локалним срединама, навела је Пикап.
Кроз изазов "Иновације за чистији ваздух" који је УНДП покренуо у сарадњи са УНИЦЕФ и Светском здравственом организацијом недавно смо изабрали и представили 14 најиновативнијих идеја за бољи квалитет ваздуха у Србији, рекла је она.
То су решења за боље праћење квалитета ваздуха, пречишћавање ваздуха, побољшано сагоревање горива, смањење утицаја загађења ваздуха на децу, као и решења за откривање загађивача ваздуха. Такође смо позвали донаторе, националне и локалне институције да помогну реализацију најбољих идеја у пракси, како бисмо и дугорочно обезбедили чистији ваздух у Србији, објаснила је Пикап.
ГЗС / Танјуг
