Због слабијег рода воће скупље за 80 одсто у односу на прошлу годину

Ово виде и купци у радњама где се сезонско воће све чешће купује на комад.

Цене пољопривредних производа овог лета, у односу на исти период 2020. повећане су за 30,7 одсто, показује најновији извештај Републичког завода за статистику.

Рекордер у расту цена, по статистици, јесте воће које је у односу на исти месец прошле године скупље за 84,2 одсто. Ово јасно виде и купци у Србији по ценовницима у радњама где се сезонско воће, како кажу трговци, све чешће купује на комад.

Разлог за овако високе цене је смањена производња у Европи и свету, док је Србија имала пад приноса због изразите суше у једном периоду, каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.

Овај тренд, додаје, није забележен код свих воћних врста. Рецимо, код јагода је цена била нижа, трешње су у откупу биле и до 50 одсто јефтиније. Како истиче, боровница, малина и купина су доживеле ценовни процват, ту је био рекордан раст, а скупље су и брескве због поремећаја на тржишту. Скочила је и цена крушке због лоших временских услова у време опрашивања.

„Кренула је берба јабуке „гала”, на велико се продаје за око 40 евроценти и то је добра цена. Али за златни делишес, који тек долази, нуди се од 20 до 22 евроцента, што је изузетно ниска цена јер је у Италији остало доста те сорте јабуке од прошле сезоне. Очекује се раст производње од око 10 одсто у ЕУ али и рекордан род јабуке у Србији. Плашим се ипак да ће бити проблема с пласманом и ценом тог воћа ”,истиче наш саговорник.

На питање до када ће потрошачи скупо плаћати воће, он одговара да је проблем у томе што док оно стигне до њих „прође неколико руку, а сви очекују зараду”.

„ Тако реално имамо хиперпродукцију јабуке а то се у радњама не види. Саме задруге би требало да имају своја продајна места, да наше воће има предност у односу на увозно – каже Кесеровић.

Др Александар Лепосавић, Институт за воћарство у Чачку, Фото:РИНА

Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку каже да су временски услови учинили своје и да постоји дефицит готово свих воћних врста. Када је реч о воћу које долази са стране, разлог је и огроман раст цена транспорта због пандемије.

 

„Последње информације показују да јагодастог воћа нема готово нигде у свету. Сви су подбацили у производњи ”, истиче један од највећих домаћих стручњака за воћарство. Подсећа да је само малина у овој сезони коштала готово двоструко више него у 2020. док је купина са 40 или 50 динара, по килограму, сада у откупу достигла цену од 310 до 330 динара. То се, међутим, не може рећи и за аронију која је ове године поново изузетно јефтина у откупу због чега произвођачи одустају од производње, каже он.

 

„Аронију су пре неколико година потенцирали трговци и произвођачи садног материјала. Али она у свету има равну криву тражње. Користила се у највећем броју случајева као подлога и бојадисер за сокове, али постоје друге биљне врсте које су јефтиније и више се користе, тако да се аронија не тражи, а произвођачи имају све мање интереса да је гаје ”, објаснио је Лепосавић.

Политика.рс/ГЗС