На њеном месту биће изграђена модерна четвороспратница са поткровљем и галеријом у приземљу, где би могао да буде направљен музеј посвећен њему. Иницијативу је још раније покренуо Дражин унук Војислав Михаиловић, који ће покушати да скупи донације од поштовалаца Чичиног лика и дела из земље и иностранства. Са том идејом се сложио и инвеститор, који је чак спреман да се одрекне дела профита како би се ово реализовало.

Према историјским изворима, Дража Михаиловић је кућу у Брегалничкој улици 24 у Београду купио 1931. године, када је из Скопља прекомандован у Београд у Гарду. Ту се преселио са супругом Јелицом, синовима Бранком и Војиславом и ћерком Горданом, и управо из ове куће је и отишао у велики рат.

Чувени уролог Небојша Јеремић, који је као последњи власник продао ову кућу инвеститору, фирми "Павков" из Болеча, испричао је како је дошло до одлуке.

Ову кућу је 1960. године мој деда у потпуности легално купио од сестре Драже Михаиловића. Они су се знали из Ивањице, договорили су се око цене и све је урађено максимално поштено. Тако да нема речи о било каквом отимању или национализацији, него се ради о најнормалнијој продаји. Када је дошао инвеститор и понудио да купи ову кућу, сви ми наследници смо се сложили. Сматрам да нисмо ништа лоше урадили, само смо прихватили добру понуду за нешто што је наше. А мислим да ће успомена на Дражу Михаиловића наставити да живи и да ће бити постављена табла да је ово била његова кућа

Поводом овог случаја медији су контактирали и са инвеститором Сашом Павловићем, који на месту Дражине куће гради стамбено-пословну зграду са високим приземљем, четири спрата и поткровљем, укупне површине 1.802 квадрата. Он нам је рекао да би волео да у тој згради буде музеј.
Постојала је нека прича да у склопу зграде у једној галерији од 220 квадрата буде музеј. Ту иницијативу је покренуо Дражин унук Војислав Михаиловић и нисам имао ништа против, штавише. Не могу себи да приуштим да поклоним тај простор, али ако успеју да скупе донације из земље и иностранства, спреман сам да се одрекнем и дела своје зараде. Велики сам обожавалац лика и дела вође четничког покрета и волео бих да његов музеј буде у згради коју сам ја подигао. А искрено, и логично је да музеј буде негде где је живео, а не на некој локацији са којом нема никакве везе - искрен је инвеститор.

Дражин унук Војислав Михаиловић је још раније најавио да прикупља средства како би у Брегалничкој отворио музеј свом деди.

Најбоље би било да се направи фонд који би прикупио новац за отварање и одржавање музеја. У његовом надзорном одбору били би угледни академици, професори, владике. Инвеститор је спреман да одвоји простор у приземљу, који бисмо могли да откупимо. У случају да не успемо да се договоримо с њим, гледаћемо да изнајмимо неки други простор. Верујем да би многи Срби желели да виде поставку, а било би интересантно и туристима. Тај део наше прошлости је кривотворен, а победници у рату касније су исписали лажну историју. У овом музеју би могли да виде и чују истину и да употпуне своје знање - рекао је тада Михаиловић.

Кућа од блата и прућа, у дворишту пољски ВЦ

Једна од комшиница породице Михаиловић из тог времена Марија Јовановић открила је колико је Чичина кућа заправо била скромна.

Пошто нису имали пуно новца, купили су малу приземну кућу у Београду, направљену од блата и прућа у Брегалничкој улици. Нису имали ништа луксузно. У кући су биле четири просторије. У једној собици је био Дражин дрвени шифоњер, где је држао књиге, у другој је био шпорет на дрва, около дрвене клупе уместо столица. Нису имали ни купатила, већ у дворишту пољски клозет, а мало подаље и чесму. У прикрајку мале авлије била је штала, у којој је Дража држао војничког коња, који му је следовао као гардијском официру - испричала је Јовановићева.

ГЗС / Курир