Црква овог свеца слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди

Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.

Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је "у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија".

Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, меанџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.

На данашњи дан званично почиње и орезивање винове лозе.

Обичаји налажу да се на светог Трифуна у винограду обавља посебан црквени обред и на тај начин, симболично, обележи нова сезона и призове плодна година.

Према народном веровању, уколико на светог Трифуна пада киша или снег, година ће бити кишна и плодна, а уколико сија сунце, биће сушна.

ГЗС/ РТВ