У предлогу: Избори 3. априла, потписивање споразума 11. септембра 


ПРАТИТЕ ДНЕВНИК ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ У КАБЛОВСКОМ СИСТЕМУ НА МОЈА ТВ - СББ 450 КАНАЛ, СУПЕРНОВА 653 И 245 КАНАЛ              АМСС: Снег на путевима југозападне Србије              половина потрошача у србији месечно потроши више од 3.000 динара на дигиталне услуге              грујичић: држава ће бити ригорозна када је у питању контрола трошења средстава              Fondacija Divac pokrenula 13 lokalnih revolving fondova             

 


У предлогу: Избори 3. априла, потписивање споразума 11. септембра
03.09.2021 | 0 коментар(а)



У предлогу нацрта Споразума о унапређењу услова за одржавање избора, који је владајућа коалиција дала опозиционим странкама у дијалогу који
У предлогу: Избори 3. априла, потписивање споразума 11. септембра, Фото: ГЗС

се одвија без посредовања европарламентараца, предложено је да избори за председника Србије, парламентарни и избори у Београду буду одржани 3. априла 2022. године, а да изборни цензус остане три одсто, сазнаје Блиц, који додаје да се очекује да опозиција каже своје до 11. септембра.
Цензус остаје три одсто, док се број потписа за странке националних мањина смањује на 5.000.

„Датум се уклапа у предвиђени законски рок, 17. априла је католички Ускрс па то није била опција, а 10. априла је дан када је створена НДХ и водило се рачуна да ни тада не буду избори“, објашњава извор Блица.

Предлог Споразума, у који је „Блиц“ имао увид, има 11 страна, а одређује општа правила изборних услова, као и поступак кандидовања. Подложан је, како прича извор Блица, извесним променама, а очекује се опозиција каже своје до 11. септембра, за када је планирано потписивање.
У предлогу се, између осталог, наводи да државни функционери који су кандидати за председника и посланике „не могу седам дана пре избора у својству државног функционера да организују свечана отварања инфраструктурних и других објеката“.

Саговорник Блица додаје и да нема промена броја потписа који су потребни за републичке изборе, и да остаје цифра од 10.000.
„Али, планирано је да, ако неко скупи 110.000 потписа, првих 10.000 се узме у обзир. Потписе ће оверавати и општински оверитељи“, напомиње извор листа.

Како је предложено, Влада ће формирати Радну групу за екстерну контролу бирачког списка, чији ће чланови бити и представници опозиције који су учествовали у дијалогу.

Сваки члан имао би право да поднесе захтев за проверу тачности података, а Радна група би била овлашћена и да захтева унакрсну проверу података из бирачког списка са подацима о издатим личним картама и другим документима на основу којих се остварује бирако право – предлаже се у Споразуму.

Такође, додаје се, надлежно Министарство је дужно да сваког месеца доставља податке за претходни месец, извештај о променама у списку, упис, брисање…

Што се тиче самог изборног дана, предложено је да када се гласа ван бирачких места, барем један од троје оних који иду код бирача буде представник опозиционе изборне листе.

Један од предлога је и да се у Закону о избору народних посланика предвиди могућност да органи за спровођење избора по службеној дужности пониште гласање на бирачком месту, ако утврде да је број листића у кутији већи од броја бирача који су гласали, да је гласао неко ко није уписан у бирачки списак, или ако у гласачкој кутији нема контролног листића, или он није потписан или адекватно попуњен.

Такође, седнице РИК-а преносиће се уживо на сајту ове институције, као и процес уношења података о резултатима гласања од почетка до краја, а записници о раду објављиваће се на сајту као и њихове измене. Такође, сваком бирачу биће дато право да од онога ко чува изборни материјал добије информацију да ли је гласао.

Поред Републилке изборне комисије и бирачких одбора, и локалне изборне комисије биће надлежне за спровођење избора за посланике и председника Србије.
„Њихов делокруг посла биће и примопредаја изборног материјала, формирање бирачких одбора, решавање неправилности“, наводи извор Блица.
Забрањено је, како је наведено, вођење паралелних бирачких спискова на бирачком месту, коришћење мобилних телефона.
Јавни медијским сервисима препоручено је, како се наводи, да организује дуеле и сучељавања, а прелиминарни трошкови кампање требало би да буду подношени пет дана пред гласање.
Одрежено је и да РИК формира регистар приговора, а важна тема разговора али и предлога споразума је онај који се тиче финансирања кампање.
Како су досадашња правила одређивала, 20 одсто планираних средстава из буџета распоређивала су се равномерно подносиоцима проглашених изборних листа, а онда преосталих 80 осто на оне који су прешли цензус, сразмерно мандатима.

У предлогу Споразума промењен је тај однос на 70, према 30.

„Важан део разговора тиче се и исплате тих средстава, до сада је било недељу дана пред изборе, што је свим ушесницима избора јако касно. Планирано је да се помери две недеље пред изборе. Чињеница је да РИК десет дана пред изборе затвара листе, али је један од предлога да да се три четвртине пара се подели, а једна четвртина остави за оне који се буду пријављивали у фото финишу“, напомије извор Блица.
Важан део досадашњих разговора односио се на механизмима контроле избора, а у предлогу се констатује да досадашњи критеријуми за именовање чланова органе за спровођења избора „у пракси доводе до неправичних решења који се огледају у томе што изборне листе које нису освојиле довољно мандата да образују посланичку групу не могу да предлагати сталне чланове“.

То у пракси значи да добар део учесника дијалога не би могао да предлаже сталне чланове РИК-а, а сада су предложена решења која то олакшавају, наводи лист. Омогућено је да се посланичком групом сматра група која, између осталог, броји мање од пет чланова, ако је са исте изборне листе, да нису приступили другој посланичког групи.

Извор Блица додаје да је тај део остао „да се надогради“.

„Један од предлога је да бар пет сталних чланова комисије буде из опозиције, а било је и предлога да онај ко потпише споразум добије место у РИК-у“, каже саговорник овог листа.

Предлог је и да се накнада за рад у бирачком одбору повећа са 1.500 на 2.000 динара.

Као друга тачка Споразума наводи да се грађанима који живе на Косову и Метохији „мора бити омогућено да остваре своје Уставом загарантовано бирачко право и да гласају на територији КиМ.“

Свесни да гласање на територији КиМ због специфичне безбедносне ситуације не може да се спроведе на исти начин као и у другим деловима Србије, стране уговорнице сагласне су да да се избори на КиМ спроводе по посебној процедури, уз сарадњу са ОЕБС-ом, наводи се у предлогу споразума.

 

 

Блиц / ГЗС








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


IZBORI

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 137.864.985 посетаIncorrect integer value: '' for column 'id' at row 1