на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света "рождества" које празнује црква, поред Божића празника Рођења Исуса Христа и Мале госпојине, празника Рођења.
За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ, а да се понекад та рука јављала раширена означавајући родну и обилну годину, а понекад и згрчена најављујући лош род и глад.
О Ивањдану се плету венци од ивањског цвећа у који се ставља бели лук да кућу чува од грома, а да би се показало да је природа, у развоју, дошла до зенита.

Према обичајима, девојке, кроз тај венац, гледају рађање сунца да би биле румене као оно, док су се у предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима по брдима палиле ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
На иконама је свети Јован представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са речима "Покајте се јер се ближи царство небеско".
Поред Ивањдана, СПЦ 20. јануара (7. јануара по Јулијанском календару) слави Сабор светог Јована Крститеља а 11. септембра, односно 29. септембра, дан његове смрти - Усековање главе светог Јована Крститеља.

ГЗС