Зато је одлука Европе да следећа година буде последња у којој се померају казаљке на сату, а све земље ће морати до априла 2019. године да изаберу - летње или зимско. И Србија ће укинути сезонско померање казаљки, али остаје дилема - да ли изабрати зимско или летње време?

Часовнике ћемо, сасвим сигурно, померити један сат уназад у недељу 28. октобра. Шта ће се после тога десити још не знамо. Већина грађана радо прихвата укидање сезонског померања казаљки, али има и оних који ништа не би дирали.

Они који су против померања казаљки кажу да им то ремети животни ритам. Притом, драже им је зимско време јер је, кажу, "право".

Стручњаци, са друге стране, тврде да је право време за нас тзв. указно или летње рачунање времена.

Тада би било више сунца и дан би био дужи. Ипак, кажу, да је најбитније да одлука буде у складу са Европом.

Уредник портала "Наука кроз приче" Слободан Бубењевић указује да би, Ако бисмо имали различито рачунање времена од остатка Европе, економски губици били драматично високи у односу на „било коју уштеду у било ком облику".

"Ми треба да следимо мере, јер ако не будемо остали у систему мера као и друге земље, то није политичко питање, имаћемо стварно економске проблеме", тврди Бубњевић.

Неке студије су показале да померање сата лоше утиче на људско здравље. Одређени број деце у време промене има слабији учинак у школи, а запослени су мање продуктивни.

У неким државама тада је забележен и већи број саобраћајних незгода.

Проф. др Даница Грујичић напомиње да се психијатријски поремећаји у статистички значајној мери јављају после промене времена. Реч је о изолованим епизодама депресије, маничног понашања и самоубистава.

"Русија је 2011. године то укинула управо због статистички значајног броја самоубистава у тој седмици када се мења време. Постоји и нека тенденција да се и чешће јављају повреде на раду, да се чешће јављају саобраћајни удеси, да се људи теже прилагођавају.За шест до псма одсто је чак повећан број инфаркта у првом понедељку после промене времена", наводи професорка Грујичић.

У Министарству привреде истичу да се закони у нашој земљи усклађује са регулативом у ЕУ. Србија ће, кажу, пратити сваку промену.

"ЕУ мора да донесе нову директиву. На основу те нове директиве ће се чланице прилагодити. Оно што је сигурно да ћемо сада имати промену времена у октобру и највероватније ћемо имати промену на пролеће. Можемо очекивати да следеће године у овом периоду може доћи до промене", каже помоћник министра привреде Александар Старчевић.

Летње рачунање времена осмислио је пре 110 година грађевинац Вилијам Вилет, који је приметио да Британци лети спавају и када одавно сване, а ноћу послове завршавају уз свећу. Његов предлог усвојила је Немачка 1916. године, а у Србији се казаљке два пута годишње померају од 1983. године.

ГЗС / РТС