Шљивовица хвата корак са Европом 



 


Шљивовица хвата корак са Европом
09.07.2015. 10:46 | 0 коментар(а)



Чачак - Уклонили смо бесмислене бирократске препреке који садржи важећи српски Закон о ракији и другим алкохолним пићима – каже Иван Урошевић.

Нацрт новог Закона о јаким алкохолним пићима сада је на столу министарке пољопривреде у српској Влади, пошто је радна група задужена за састављање највишег правног акта у овој области свој део посла завршила још почетком марта. Очекује се да документ ускоро буде представљен јавности чему следи расправа широм земље која има чак 40 милиона стабала шљива, а један од основних циљева састављача текста био је да наша препеченица ухвати корак са европским нормама, пише у данашњем штампаном издању Политике.

Иван Урошевић, најбоља српска шљивовица 2014. фото: Г. Оташевић 

У речену радну групу, образовану пре годину и по, уврштено је троје представника Министарства, уз двојицу произвођача, Ивана Урошевића („Ток”, Београд) и Ивана Богдановића („Стара Соколица”, Ужице).

- Морали смо, најпре, да се упознамо са регулативом коју Европска унија примењује у производњи и промету јаких алкохолних пића и испоставило се да та решења, из нашег угла гледано, уопште нису лоша – рекао је Иван Урошевић у Чачку, где је у Институту за воћарство добио награду као произвођач најбоље српске шљивовице за 2014. годину.

Он је, истовремено, председник Групације произвођача ракије при Привредној комори Београда и потпредседник другог великог удружења, „Српска ракија”.

- На седници Групације, прошлог јула, одредили смо циљеве које би нови закон требало да достигне. То су, најпре, убрзани развој и коришћење свих могућности које Србија има, уз усклађивање са прописима ЕУ. Следећи циљ је подршка развоју сировинске основе за производњу ракије, која је једна од ретких компаративних предности Србије према европским и другим земљама. Наши људи су дуже од једног века стицали искуство у производњи меке ракије а тражиште Србије јесте мало за продају јаких алкохолних пића, па је једини пут развоја у извозу – истиче Урошевић.

Новим нацртом, додаје, „уклоњене су бесмислене бирократске препреке који садржи важећи српски Закон о ракији и другим алкохолним пићима из 2009.”, и наводи да су оне спречавале развој малих дестилерија и увећавање производње:

- Према тренутно важећем Закону имамо око 300  регистрованих произвођача ракије у односу на скоро 2.000 који су били уписани до 2009. Њиме је поптуно обесправљен и са тржишта уклоњен велики број малих произвођача, међу њима и физичких лица која су, укупно, убедљиво највећа и најмоћнија група произвођача ракије у нас. Тим Законом је малим произвођачима, који могу да дају 300, 500 или хиљаду литара ракије годишње практично било забрањено да легално раде, а сада смо се уверили да у регулативи ЕУ и не постоји таква забрана. Чак 40 одсто ограничења из нашег важећег Закона нисмо пронашли у прописима ЕУ.

Губеравац, погон за производњу "Гружанске нити", фото: Г. Оташевић

У „бесмислене бирократске препреке” из садашњег Закона од 50 чланова, Урошевић убраја следеће:

- Од регистрованог произвођача захтевано је да има под уговором стручно лице са две године радног искуства, а где да тај стекне то искуство ако нико не ради. Тражена је и одговарајућа опрема, као да је битно да ли један произвођач ракије поседује један, два или три казана и ко зна шта још. Све то смо покушали да уклонимо из новог нацрта, али се од произвођача сада захтева да на тржиште изнесу здравствено безбедно пиће, па више није важно колико просторија има и коју опрему поседује. Многе од ових ствари већ су предвиђене важећим Законом о безбедности хране, којег морају да поштују сви, па и произвођачи ракије.

Новим нацртом физичком лицу ће бити омогућено да продаје своју ракију легално само као сировину. Али, уколико жели да је флашира и понуди крајњем потрошачу као готов производ, онда мора да се региструје као предузетник или правно лице и поштује важеће прописе, као и да плаћа акцизу.

Све у свему, нацрт обећава помиловање за мале произвођаче националног пића, који раде на својим сеоским газдинствима. Јер, Закон који је на снази шест година обавезивао их је да све што произведу морају и да попију, сами или са пријатељима, јер се свака продаја њихове шљивовице и данас сматра незаконитом.

Г. Оташевић, Политика













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.498.039 посета
Тренутно на сајту: 73 посетилац(a)