Шеварлић: Неопходна стратегија развоја млекарске индустрије 



 

Шеварлић: Неопходна стратегија развоја млекарске индустрије
20.07.2016. 09:28 | 1 коментар(а)



Продужетак примене прелевмана на увоз млека и млечних производа из ЕУ до краја године је добра одлука,

али је много важније да се донесе јасна стратегија развоја сточарске производње, са конкретним мерама за унапређење млекарске индустрије, што би омогућило да тај сектор постане конкурентан, изјавио је за Економски Онлине агроекономски аналитичар Миладин Шеварлић.

Одлука Владе о продужетку прелевмана ради заштите млекарске индустрије у Србији је у начелу добра, али недовољна и нетачно интерпретирана, истакао је Шеварлић. „Влада је донела одлуку да продужи важење прелевмана за млеко, али не и за све производе, за које су прелевмани важили до 30. јуна. Изузети су путер и одређене врсте сирева, као што су сиреви са плеснима и са лековитим биљем, што значи да су, ипак, учињени одређени уступци ЕУ“.

Прелевмани нису довољни                  

Према речима Шеварлића, та мера није довољна, јер је сектор говедарства најугроженији део пољопривредне производње. "Колико је тај сектор угрожен најбоље показује чињеница да Србија има одобрену квоту за извоз осам хиљада тона „бабy бееф-а“ у ЕУ, а да од 2001. године до данас није успела да је испуни. Највеће годишње испуњење квоте било је око 14 одсто, а у последњих неколико година не прелази ни 5 процената. Управо је производња крављег млека генератор производње телади, односно товног материјала и на тај начин је практично елиминисана могућност извоза изузетно значајног контингента и производње, која има добру цену и обезбеђен пласман на тржиште ЕУ и других земаља. Неко је у Србији одговоран што смо у последњих 15 година пропустили историјску шансу да унапредимо говедарску производњу и постанемо релативно препознатљиви као извозник веома траженог најквалитетнијег јунећег меса."

Проблем је и што пољопривредни произвођачи у Србији од државе добијају субвенције, које су између четири и осам пута мање од оних које добијају фармери у ЕУ, наводи Шеварлић. „Влада Србије је у последње две године смањила субвенције за биљну производњу, прво са 100 хектара на 20 хектара, а затим и субвенције по хектару са 12 хиљада динара на 4 хиљаде динара, што је супротан процес од тенденција које су биле присутне у земљама које су се придруживале ЕУ. Наиме, оне су настојале да аграрни буџет повећају и да побољшају ниво конкурентности своје пољопривреде у односу на европске земље, док Србија ради супротно и на тај начин ће значајно уназадити развој пољопривредне производње. Треба рећи да је учешће биљне производње значајно за исхрану у говедарству".

Потребне конкретне мере за повећање производње

Најбоља мера за повећање производње млека, била би да се млекаре, које су откупљене у процесу приватизације, а затим ликвидиране, ревитализују, сматра Шеварлић. „Наиме, затварањем великог броја млекара смањена је конкуренција, што је довело до стварања одређеног облика монопола, у погледу услова откупа, цена, квалитета и динамике плаћања. Посебно забрињава што Србија за петнаест година, и поред значајне финансијске подршке ЕУ, није успела да оспособи Националну лабораторију за контролу квалитета млека. То би пољопривредним произвођачима омогућило да имају независну контролу квалитета млека, а не да им млеко контролишу откупљивачи, који их, на основу њихове контроле, исплаћују“.

Веома је важно да се донесе стратегија развоја млекарске индустрије

Сектор говедарске производње, посебно област млекарства, захтева примену неколико мера, оценио је Шеварлић. “Прво, потребно је обезбедити национално референтан репроцентар за производњу приплодних грла. Ми не можемо да базирамо нашу производњу искључиво на увозу стеоних јуница, друге или треће класе сименталске расе из Аустрије и Немачке или црно-белих јуница из Данске и Холандије. Наиме, ниједна од тих земаља никада не извози најквалитетнија млечна грла, они углавном извозе другу или трећу класу. Када бисмо ПКБ снабдели са генетским квалитетнијим материјалом, захваљујући тој највећој млекарској фарми у Србији и Европи, за пар година било би могуће да се у потпуности супституише увоз високомлечних стеоних јуница из других земаља. Исто то треба да урадимо и за јунице сименталске расе у репроцентру Велика Плана“.

Друга важна мера односи се на промену начина узгоја крава, наводи Шеварлић. „Србија производњу млека не може више да базира на стајском узгоју музних крава, који има далеко веће трошкове, него кад би музне краве, од Ђурђевдана до Митровдана, проводиле време на пашњацима. Предност промене узгоја је и у томе што омогућава побољшање здравственог стања млечних грла, затим добија се еколошки квалитетније млеко, а трошкови производње су значајно нижи. Да је то добро решење потврђују примери из Хрватске, Словеније, Аустрије, Немачке и Холандије, само у Србији милиони хектара ливада и пашњака стоје неискоришћени“.

Шеварлић као трећу и посебно важну меру наводи удруживање пољопривредника, што би допринело повећању квалитета и конкурентности. „Треба имати у виду да српски произвођачи имају здравствено квалитетно млеко, јер не користе генетски модификоване производе за исхрану стоке. Уколико би се преоријентисали на пашњачки узгој млечних грла и користили домаћу соју и кукуруз који нису генетски модификовани, онда би могли да производе млеко са робном марком „Без ГМО“ и да га пласирају на тржишта других земаља. Треба користити и искуства произвођача у земљама попут Словеније, где постоје задружне млекаре. Тамо произвођаче не интересује колика је откупна цена млека у лактофризу, већ како послује задружна млекара, јер они учествују у расподели добити млекаре на бази количине откупљеног млека и остварених продајних цена финалних производа од млека. Ако млекара има и робну марку „Без ГМО“, онда добија све тендере за испоруку млека у обдаништима, школама, болницама и тако њихово млеко и производи од таквог млека најбрже и најлакше стичу еколошки препознатљиву и врло тражену робну марку“.

Извор: Економски Онлине











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • dragačevac      | 21.Jul 2016.17:55 h

    svaka čast profesore vi predstavljate naj pošteniji deo srbije.vi ste ogledalo poštenog dela srpskog naroda.bagra će sve učiniti da vas uklone al ne dajte se.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 71.442.672 посета
    Тренутно на сајту: 96 посетилац(a)