а за њима одмах је прошла и црвена пољска пеглица и то у власништву Милојка Миловановића, који је надалеко познат да вози и гаражира само и искључиво ову врсту аутомобила.

"Дуго вергла на овим ниским температурама, али упали и иде. За пеглицу нема препрека на овим маљенским брдима. Сви ме питају зашто само оне, а ја им одговарам да је то мој мерцедес и да их не бих мењао ни за какву лимузину", рекао је Милојко за РИНУ.

Прву пеглицу купио је давне 1982. године и од тада се под Милојковом командом променило њих шест. За више од три деценије ниједну није отерао на отпад, већ је свакој у дворишту направио гаражу и каже да ће их чувати заувек.

" Научио сам све око њих, знам где се налази сваки шраф и уопште ми није потребан механичар. Тренутно имам шест пеглица од којих су две регистроване. Највише возим црвену, она је за село, а другу, жуту, палим за празнике и кад се иде до града. Та ми је, може се рећи - парадна и свечана", каже уз осмех Милојко.

Ипак, у свом суживоту са пеглицама овај вредни, сеоски домаћин нерадо се сећа једне елементарне непогоде која му је причинила велики штету.

"Гром је ударио у гаражу и запалио ми пеглицу. А, та ми је била омиљена и најбоља, највише сам уложио у њу, хтео сам чак да јој уградим и дизел мотор", присећа се Милојко.

 Сви у Тометином пољу, али и суседним селима знају за Милојкову љубав према овим аутомобилима и зато нема сумње да ће још дуго, кривудавим маљенским путељцима вијугати његове пеглице, црвена или жута - зависи од прилике.

 

ГЗС / РИНА