Данас је Мали Божић, српска Нова година 



 

Данас је Мали Божић, српска Нова година
14.01.2020 06:59 | 0 коментар(а)



Верници старокалендарских православних цркава данас обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива
Фото: Printscreen/ Youtube

и српска Нова година, а обележава се и Обрезање Исуса Христа и свети Василије Велики. Нову годину данас обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.

Током историје хришћанства није било јединства у томе од када би требало рачунати почетак године. Некада је то био март, а потом и Ускрс. Свети Амвросије Медиолански каже да би годину требало почети у септембру, у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу.

У Византији је још дуго било двоумљења. Први и Шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање.

Нови завет учи да је Исус Христ око празника јеврејске Нове године, ушавши у синагогу, огласио годину милости Господње.Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као Дан твари Божије, односно свега од Бога створеног.

Овај празник "подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена".

Христ (Божији син) је обрезан у храму осмог дана по рођењу, сходно јеврејским обичајима и тада су му наденули име Исус.

Обрезање показује да је примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније о њему учили јеретици.

Исус је обрезан и јер је хтео да испуни закон, који је сам дао кроз пророке и праоце.

Испунивши тај законски пропис, он га је заменио крштењем у Својој цркви.

"Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол Павле у Новом завету.

У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.

Моли се и за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса и за избављење од свих невоља.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица", у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће.

Верује се да се данас не треба свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари.

Православна Нова година се у новије време прославља као и Нова година 31. децембра, људи се окупљају у ресторанима и кућама, преједају се, напијају и пуцају, а у поноћ се љубе и желе једни другима срећу.

Стари су говорили да би ново лето требало дочекати будан, а да неудате девојке гатају ако желе да знају да ли ће се те године удати и за кога.

На овај дан се месио и колач "василица", сличан чесници. Колач се шарао са три увезане трске или са три дренове гранчице увезане црвеним концем, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство.

У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

ГЗС/ Мондо.рс















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


mali bozic obicaji

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 78.092.925 посета
Тренутно на сајту: 110 посетилац(a)