рачунање
времена, саопштила је Дирекција за мере
и драгоцене метале. На основу Закона о
рачунању времена, летње рачунање времена
у овој години почиње последње недеље
марта тако што се време у 02:00 ујутро
помера за један сат унапред и рачуна
као 03:00 сата. Према важећем закону, летње
рачунање времена у Србији завршава се
последње седмице у октобру. Циљ померања
времена углавном је уштеда електричне
енергије. Летње рачунање времена је у
Србији први пут уведено 27. марта 1983.
године.
Од
1995. године казаљке на сатовима су померане
у последњој седмици септембра на основу
одлука које је доносила влада, а 2006. је
донет нови закон у тој области и летње
рачунање времена усклађено са Европском
унијом. У свету, службено време се помера
унапред у позну зиму или рано пролеће,
а враћа уназад у јесен, најчешће за један
сат, али тачан број сати и датуми измена
одређују се на локалном нивоу и подложни
су променама.
Померање
казаљки у западној Европи уведено је
почетком 1970-их година, са образложењем
да се тиме "продужава" дан, омогућава
уштеда у потрошњи електричне енергије,
повећава продуктивност, побољшава
прилагођавање људи и радни дан чини
ефикаснијим. Померање времена се у
већини случајева обавља у ноћи између
суботе и недеље да не би изазвало веће
проблеме за радно становништво. Прелазак
на летње рачунање времена први пут је
забележено 1916. године у земљама на северу
Европе, а до сада је уведено у око 70
држава, углавном на северној хемисфери.
Земље ЕУ, као и остале државе у Европи,
одредиле су да почетак летњег времена
буде последње недеље у марту, а завршетак
последње седмице у октобру.
На
јужној хемисфери почетак и крај летњег
времена је обрнут у односу на северну.
Већина модерних рачунарских оперативних
система има могућност аутоматског
преласка на летње рачунање времена.
Поједини астрономи су против померања
казаљки и вештачког "продужења"
дана, макар се то правдало и економском
рачуницом.
Извор:
Танјуг