реке, поморавског села код Краљева, остали без посла у посрнулим краљевачким друштвеним предузећима, нису се дуго двоумили у избору новог посла и извора егзистенције. Оливерин отац финансијски је помогао ћерку и зета да за почетак подигну један пластеник за гајење цвећа са пар хиљада биљака.Тако су кренули а данас су Јоковићи у самом врху најбољих и највећих произвођача цвећа у Србији.
Осим велике љубави према цвећу, коју је Оливера донела у кућу, преневши је на супруга а касније и на двојицу синова Николу и Ненада, жеље и воље да успеју, за озбиљну производњу свега им је другог недостајало, пре свега знања, искуства и финансијских средстава. Међутим, да када се хоће све се и може, потврдило се и на њиховом примеру. Уз помоћ синова из године у годину повећавали су производњу и број савремених пластеника, проширивали асортиман цвећа, тако да данас у њихових 10 пластеника у сезони израсте више од 200.000 биљака.
Фото: ГЗС / Миланко Даниловић
,,Почетак је био тежак. Поред нашег скромног знања и искуства за квалитетну производњу, требало је пронаћи поуздане добављаче резница, произвођаче квалитетног ђубрива и заштитних средстава, сигурне купце ради опстанка у великој конкуренцији. Данас је много лакше, иако се ради никада мање од 12 сати дневно. Сада сам задовољна јер производња цвећа обезбеђује пристојан живот мојој четворочланој породици. Даће бог биће нас и више, када се синови ожене“, каже Оливера, стуб породичног бизниса.
Посао цвета: Што се произведе, то се прода
У пластеницима Јоковића расте око 40 врста цвећа, почев од мушкатли свих врста, веома тражених на тржишту, међу којима су ,,ледене“ заштитни знак цветног раја у Мусиној реци, затим калиопе, цикламе, зомале, виле, петуније, па до сурфинија, бегонија, салвија, лепог јова, кадифе и на десетине других које све брже освајајају најпробирљивија тржишта.
,,Највеће количине цвећа продајемо нашим традиционалним купцима код своје куће, затим на краљевачкој ,чачанској и другим пијацама у околним градовима, као и у Црној Гори, на Косову и Метохији и појединим земљама у окружењу. Наше цвеће имали су прилике да виде и Холанђани, Мађари, Немци и други и могу рећи да су остали задивљени оним што ми производимо. Зато о свему водимо рачуна. Резнице и ђубриво набављамо у Словенији, ништа у ланцу производње, од садње до паковања, не препуштамо случају”, истиче Горан.
Фото: ГЗС / Миланко Даниловић
Циљ: Излазак на западноевропско тржиште
Јоковићи планирају да са својим цвећем изађу на тржиште Западне Европе. Упоређивали су се с другима на разним сајмовима и изложбама и видели да су равни најбољим и најпознатијим европским произвођачима. У пуној су снази амбициозни и радни синови Никола и Ненад, који су овладали знањем из области цвећарства, иако се за то нису школовали. То целој породици олакшава посао у односу на време од пре десетак година.
,,Ја и брат смо одлучили да цвећарство буде и наш животни позив.Тачно је, пуно се ради, али се и добро заради. У сваком случају биће нам лакше него нашим родитељима. Имаћемо у њима добре учитеље, обезбеђено тржиште које ћемо чувати квалитетом и поштеним односом према купцима“, казује син Никола.
Никола Јоковић, Фото: ГЗС / Миланко Даниловић
Ова вредна и узорна породица у модерне и функционалне пластенике, пратеће системе за наводњавање и грејање и другу инфраструктуру до сада је уложила више од 100.000 евра. Зато одустајања од овог посла више нема. Синови већ полако преузимају највећи посао у малом цветном рају у својој Мусиној реци. Оливера и Горан ће да им својски помогну да буду успешнији од својих родитеља.
ГЗС / Миланко Даниловић
