има своју собу – да Уки и ја не морамо да делимо кревет с мамом и да свако има своју собу.“
Ове речи мале Милице Пејић (6) из Београда разгаљују душу, а истовремено су доказ да је за искрени дечји осмех тако мало потребно. То „мало“ је дело људи великих срца за које дечји осмех нема цену.

Како је „Блиц“ писао, Милица и Урош прерано су остали без оца Саше Пејића, који је преживео Кошаре, али га је пре годину и по дана срце издало. Деца су с мамом и непокретном баком остала да живе у нужном смештају, у малом стану од 39 квадрата у београдском насељу Бели поток.
Захваљујући “Блиц фондацији” и Братиславу Гашићу, ова породица добила је нови дом и баш као што је Милици у сну рекао тата – коначно имају сигурност.
Након превелике боли и патње са којима их је живот одмалена суочио, ово двоје малишана добили су у потпуности нов и намештајем опремљен дом, са довољно простора за игру и учење. Једном речју, прави породични кутак за срећно одрастање.

Фото: Компанија Матис

Блиц Фондација је веома поносна што је за овако кратко време успела да обезбеди дом за још једну породицу. Од почетка године ово је друга породица којој смо обезбедили кућу. Милица и Урош ће сада имати безбедније детињство због чега смо сви ми заједно срећни. Овом приликом хтела сам да се захвалим свим људима добре воље који су помогли ову нашу акцију, као и онима који су од почетка и више година са нама тако и онима који су нам се сада придружили. Надам се да ће њихов пример сви други пратити и омогућити нам да брзо и лако обезбедимо бољи живот још некој деци у Србији - изјавила је Љиљана Кнежевић, извршна директорка Блиц фондације.

Фото: Компанија Матис

Испред компаније "Матис" обратио се Драгомир Лазовић, директор те компаније.
- Част и задовољство нам је да испред компаније Матис која већ дуги низ друштвено одговорна компанија, а пре свега српска компанија у српском власништву, учествујемо у овако лепом догађају са Блиц фондацијом и да је на један примерен начин помогнемо породици човека, трагично преминулог хероја са Кошара. Трудићемо се да и убудуће оваквим гестовима и донацијама, помажемо и учествујемо у даљим акцијама - рекао је Драгомир Лазовић, директор компаније Матис
И превозник Стрела Обреновац, власника Мирослава Николића, учествовала је са донацијом. Ова компанија финансијски је помогла завршетак куће.
Да му је сваки пут срце пуно када види да је још једна породица задовољна и срећна, рекао је и високи државни функционер Братислав Гашић.
Сваки пут ми је срце пуно кад видим да смо учинили јос једну породицу задовољном и срецном. Хвала Блиц Фондацији, хвала на могућности да сарађујемо и ево ово је шеста кућа коју заједно у протеклих седам, осам година радимо. Шеснаеста коју моја породица и ја уз помоћ мојих пријатеља завршавамо. Крећемо да радимо и у Брусу, тамо имамо самохраног оца са двоје деце, коме ћемо у октобру завршити кућу. Тако да не стајемо. Моја порука данас јесте само да они који спомињу реваншизам да се овако реванширају свом народу и овим породицама које то заслужују - рекао је Гашић.

Деци нова кућа као из бајке
Мало је речи да су малишани били нестрпљиви да се уселе у нову кућу.
Пресрећна сам! - дочекује нас Милица док усхићено трчкара двориштем и уводи нас у своју кућу.
Све је тако лепо, као у бајци. Овако сам у сновима замишљала моју собицу. Једва чекам да ми дођу другари из вртића, да се играмо у мојој кући и да правимо пиџама парти. Много ми се свиђа нова кухиња. Мами ћу да помажем док кува, заједно ћемо да кувамо ручак - каже нам Милица.
Седмогодишњи Урош увелико планира прославу свог рођендана у новој кући.

- То сам прво питао маму када нам је рекла да је кућа готова. Једва чекам! Све ми се свиђа у новој кући и све ћемо да делимо како нас је мама научила. Коначно могу да играм фудбал у свом дворишту. Уз тату сам заволео фудбал и највише сам волео с њима да тренирам, водио ме је на утакмице... Волео бих да тата може да ме види како играм фудбал у нашем дворишту, али сам сигуран да је поносан на нас - задовољно прича Урош.

Кључ од новог дома сада је у њиховим рукама и тај кључ отвара врата наде и светле будућности која их чека и коју заслужују. Упркос ненадокнадивом болу за супругом, на лицу маме Катарине напокон се види осмех и спокој. Сузе, овог пута радоснице, на лицу су ове пожртвоване мајке која сада зна да ће моћи децу да изведе на прави пут.
Како каже за „Блиц“, усељење у нови дом за њу представља остварење илузије коју су Саша и она планирали јос од Урошевог зачећа.
- Још нисам ни свесна да коначно имамо свој дом, који је Сашином храброшћу саткан. Наравно да од оне гараже која је била нисмо могли ни да замислимо да може оваква кућа да постане - искрена је она.
Како истиче Катарина, да није било добрих и хуманих људи свега овога не би ни било.
Почевши од тадашњег председника општине Вождовац који је начинио први корак и покренуо хуманитарну акцију, захваљујући којој смо купили плац и гаражу, па до кумова, рођака, другова, пријатеља, много вредних руку, људи великог срца. Хвала „Блиц фондацији“ на опремању овог прелепог дома, хвала господину Гасшићу који је својом хуманошћу ставио печат нашим сновима и доказао да има још вере, љубави и наде - емотивна је Катарина.
Свима је бескрајно захвална на огромној помоћи моралној, финансијској, физичкој.
Свака њихова помоћ је доказ да хероји живе вечно и да Сашина породица није заборављена! Орден за храброст је сада добио сјај. Сигурна сам да нас однекуд посматра и да је поносан на све своје пријатеље и људе који су од почетка до данас остали уз његову породицу - каже Катарина.
За једну жену и двоје мале деце, истиче Катарина, ова кућа значи много, превише.
Уки и Миа су одушевљени својим собама, напокон их имају! Њихов осмех мој је лек и снага. Пре само шест месеци овакву слику не бих могла ни да замислим а камоли да живим. Саша је стуб и темељ ове куће, ниста не мозе њега да нам надомести, али бар ће његова деца имати наду за неко боље и ведрије сутра. Наши животи се неће много разликовати, али ћемо имати неку сигурнију, здравију и комфорнију будућност коју ћемо испуњавати сећањима и безрезервном љубављу - с омсехом на лицу поручује она.

ГЗС / Блиц / Компанија Матис